Kada je Vendi Solano prvi put čula reč „silikoza“, njen suprug Hoze Raul Garsija Leon je već patio od neizlečive bolesti koja će ga ubiti.
Nakon što je emigrirao iz Meksika, otac troje dece je obezbedio svoju porodicu sečenjem radnih ploča. Njegova bolest je počela kao suv kašalj – nešto što je par pripisao alergijama ili promjeni vremena – i brzo je postala toliko iscrpljujuća da se iscrpio pokušavajući da govori, rekao je Solano.
Leon je umro mesecima nakon što se pridružio listi čekanja za transplantaciju pluća. Pred kraj više nije mogao da govori, a pluća su mu nepopravljivo oštećena bledom prašinom koja mu je prekrivala odeću i glavu kada se vraćao sa posla. Imao je 46 godina.
Smrt radnika poput Leona, od kojih su neki jedva u srednjim godinama, uznemirila je kalifornijske zakonodavce i regulatore jer su se pojavile desetine slučajeva zagušljive bolesti među ljudima koji seku i melju radne ploče. Lekari su povezali izbijanje silikoze sa rastućom potražnjom za projektovanim kamenom, sintetičkim materijalom koji je mnogo veći u silicijum-dioksidu koji ostavlja ožiljke na plućima od prirodnog granita ili mermera.
Ipak, opasnost od silikoze je daleko od nove, vekovima poznata kao opasnost za radnike koji udišu sitne čestice kristalnog silicijum dioksida. I više od decenije pre nego što je Leon umro, istraživači su već podigli uzbunu u vezi sa novom pretnjom silikoze, posebno među radnicima koji seku konstruisani kamen, čija je popularnost porasla od početka veka.
Mnogi stručnjaci kažu da je rizike trebalo predvideti i sprečiti mnogo pre nego što su mladići poput Leona počeli da umiru.
„Još uvek me zaprepašćuje koliko je glacijalan tempo bio“ da se uhvati u koštac sa ovim problemom, rekao je dr Rajan Hoj, koji vodi kliniku za profesionalne respiratorne bolesti u bolnici Alfred u Melburnu, Australija.
„Ovo je epidemija silikoze — bolesti pluća koja se potpuno može sprečiti — u ovoj industriji, a sve zbog moderne kuhinjske ploče“, rekao je Hoj. Regulatori bi trebalo da gledaju na rizike bilo kog novog materijala, rekao je on, a ne da „čekaju dok pacijenti i radnici ne umru i onda nešto rade“.
Ali kalifornijski lekari i naučnici koji pokušavaju da podignu uzbunu suočili su se sa mnoštvom prepreka. Silikozi su potrebne godine da postane očigledna nakon što su radnici izloženi, a bolest je često pogrešno smatrana drugim bolestima od strane lekara nesvesnih njenog modernog ponovnog pojavljivanja. Radnici imigranti mogu oklevati da potraže medicinsku negu, sprečavajući zdravstvene službenike da blagovremeno otkriju njihove bolesti.
Do sada je zabeleženo na desetine slučajeva u Kaliforniji, ali to je „samo vrh ledenog brega“, rekla je dr Ejmi Hajnzerling, šef odeljenja za opasnosti na radnom mestu u Kalifornijskom odeljenju za javno zdravlje. Regulatori procenjuju da je država dom za više od 800 radnji u kojima je projektovani kamen spreman za ugradnju u kuhinje i kupatila – i veruju da većina nije u skladu sa pravilima o silicijum-dioksidu. „Skoro sigurno ima više slučajeva za koje ne znamo.“
Silikoza je jedna od najstarijih profesionalnih bolesti na svetu. Smrtonosni danak prašine rudarima i kamenorezacima detaljno su opisali evropski naučnici u 1500-im i 1700-im. Tokom Velike depresije, silikoza je ubila stotine radnika – većinom crnaca – koji su probušili tunel u Zapadnoj Virdžiniji, katastrofa koja je podstakla nacionalnu kampanju službenika rada da „Zaustavimo silikozu“.
Broj smrtnih slučajeva od silikoze u SAD je naglo opao između 1968. i 2002. godine, uz pad od 93% u stopi smrti od silikoze u to vreme, prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti. Međunarodna organizacija rada i Svetska zdravstvena organizacija pokrenule su program za eliminaciju silikoze širom sveta do 2030. godine.
Ali pretnja nikada nije nestala, pogađajući radnike koji su peskali teksas i nadgrobne spomenike i radili u rudnicima. A kako su se pojavili novi oblici izloženosti silicijum dioksidu, taj cilj eliminacije silikoze do 2030. postao je malo verovatan, rekao je dr Fransisko Santos-O’Konor, viši specijalista za bezbednost i zdravlje na radu u ILO.
Lekari su povezali mnoge nedavne slučajeve sa porastom projektovanog kamena na međunarodnom tržištu. Sedamdesetih godina prošlog veka, jedan italijanski preduzetnik je razvio tehnologiju za spajanje lomljenog kamena sa smolom i proizvodnju ploča od veštačkog kamena. Među prvim kompanijama koje su ga proizvodile bio je Cezarstoun, koji je 1987. godine osnovao fabriku u izraelskom kibucu.
Lekari u Izraelu su počeli da primećuju slučajeve silikoze među takvim radnicima između 1997. i 2001. godine, ali „to su bili raštrkani događaji“, napisali su u medicinskom časopisu Chest, i „u početku nismo cenili prirodu izbijanja“. Do trenutka kada su objavili svoja otkrića 2012. godine, pronašli su više od dva desetina slučajeva među kamenorezacima koji rade sa „relativno novim, veštačkim, dekorativnim kamenim proizvodom“.
U tom trenutku, slučajevi silikoze su takođe otkriveni u Španiji, gde je napravljena proizvodnja kamena. Više slučajeva pojavilo se i u Italiji i Australiji.
Hoj je rekao da je mnogo pre nego što su kamenorezaci počeli da se bore da dišu, velika količina silicijum dioksida u mnogim vrstama konstruisanog kamena – više od 90% – trebalo da učini očiglednim da je materijal rizičan za sečenje i mlevenje, posebno na radnim mestima bez sofisticiranih mera za kontrolu prašine.
„Silicijum je profesionalna opasnost za koju se zna više od jednog veka… duže od azbesta, duže od pušenja duvana“, rekao je Hoj. Ali kako je napravljeni kamen izrastao u globalnu industriju vrednu više od 20 milijardi dolara, „svi naši najgori strahovi su se i dalje obistinjavali“.
Lekari su bili uznemireni kada vide mladiće koji se razbole nakon decenije ili manje izloženosti na radnom mestu. U SAD i drugde, radnici su sekli materijal sa visokim sadržajem silicijuma u istim prodavnicama u kojima su radili na mermeru ili granitu – i koristeći iste metode, uključujući „suvo sečenje“ bez ikakve vode za suzbijanje prašine.
Prodavnice u kojima radnici seku i poliraju ploče su obično odvojene od proizvođača projektovanog kamena koji isporučuju materijal. To komplikuje razmenu informacija i primenu, rekao je dr Robert Harison, službenik za javno zdravlje u Kalifornijskom odeljenju za javno zdravlje.
Sjedinjene Američke Države su pooštrile granice koliko radnici treba da budu izloženi silicijum dioksidu, ali „pravi problem je u tome što OSHA” — savezna uprava za bezbednost i zdravlje na radu — „ima neverovatno nedovoljno resursa“, rekla je dr Sesil Rouz, pulmolog u National Jevish Zdravlje u Denveru. „Nemaju dovoljno sredstava da bi mogli da odu na sva radna mesta“ gde bi silicijum mogao da dovede ljude u opasnost.
Industrijske grupe krivile su nebezbedne radnje fabrikanata, a ne sam materijal. Objekti u kojima se propisi ne sprovode ugrozili su radnike zanemarivanjem „osnovnih mera predostrožnosti“, rekao je Erik Rouz, portparol Stone koalicije, koja uključuje proizvođače, proizvođače i distributere širom zemlje.
„Silikoza je skoro u potpunosti sprečiva“, rekao je on. „Svaki izvođač radova koji se pridržava smernica Cal/OSHA može da obezbedi bezbedno sečenje svih vrsta kamena, bilo projektovanog ili prirodnog, uz minimalan rizik za svoje radnike.
Ali naučnici i regulatori su zabrinuti da li preporučene strategije kao što su mokro sečenje, pravilna ventilacija i nošenje respiratornih maski mogu učiniti dovoljno da zaštite radnike od prašine sa tako visokim sadržajem silicijum-dioksida. Zvaničnici Cal/OSHA generalno su opisali silikozu kao preventivnu, ali takođe upozoravaju da sa 93% sadržaja silicijum dioksida „bezbedna upotreba konstruisanog kamena možda neće biti moguća“ čak i uz pravilnu praksu na radnom mestu.
U Australiji, zvaničnici za bezbednost na radnom mestu nedavno su preporučili potpunu zabranu konstruisanog kamena, nazvavši to „jedinim načinom da se osigura da još jedna generacija australijskih radnika ne dobije silikozu od takvog rada“.
Pre više od jedne decenije, američki lekari su počeli da dobijaju izveštaje iz inostranstva o rizicima sečenja kamena i shvatili su da bi silikoza uskoro mogla da pogodi radnike ovde.
Samo nekoliko meseci nakon što je CDC post na blogu 2014. godine upozorio na moguću pretnju, zdravstveni zvaničnici u Teksasu saznali su da 37-godišnji radnik boluje od bolesti – prvi prijavljeni slučaj vezan za sečenje radne površine sa visokim sadržajem silicijuma u Severnoj Americi, prema istraživačima.
Pet godina kasnije, američki istraživači su izbrojali 18 takvih slučajeva u četiri države. Među njima je bilo šest muškaraca iz Kalifornije, svi rade za istu kompaniju. Istraživači javnog zdravlja pronašli su prvu koristeći državne podatke o otpuštanju iz bolnice, identifikujući mladića koji je sekao radne ploče skoro deceniju.
Ali istraživači često ne dobijaju informacije o otpuštanju iz bolnice sve do godinu dana ili više kasnije, rekao je Heinzerling. U vreme kada su istraživači saznali za tog prvog pacijenta, on je već umro u 38. godini.
Brojni slučajevi silikoze među radnicima na radnim stolovima u Kaliforniji prijavljeni su od 2019. godine, većina njih u okrugu Los Anđeles, gde su male radionice smeštene u industrijskim delovima doline San Fernando. Brojevi su brzo eskalirali, sa otprilike polovinom od 93 poznata slučaja identifikovana samo ove godine. Najmanje 10 radnika širom Kalifornije umrlo je od bolesti.
Lekari se plaše da je još mnogo slučajeva ostalo neotkriveno. Studija koju su sproveli istraživači sa UCLA i UC San Francisco otkrila je da je među desetinama kalifornijskih radnika sa silikozom, više od polovine u početku pogrešno dijagnostifikovano sa drugim oboljenjima.
„Nastavili su da rade. Stalno su bili izloženi. Dobijali su medicinsku negu koja nije bila prava medicinska nega i odlagala je njihovu stvarnu dijagnozu—i postajali su sve lošiji“, rekao je dr Šejfali Gandi, pulmolog u UCSF. Deo problema je što mnogi lekari „samo nemojte misliti da se to više može desiti“.
Mnogi lekari ne pitaju rutinski pacijente o poslu koji obavljaju. Čak i kada se prepoznaju slučajevi silikoze, kalifornijski lekari nisu bili obavezni da ih prijave zdravstvenim zvaničnicima – nešto što odeljenje za javno zdravlje sada radi na promeni.
Zatim se postavlja pitanje da li se napaćeni radnici uopšte obraćaju lekaru. Gandi je rekao da Kalifornija ima veće zdravstveno osiguranje za imigrante bez dokumenata od mnogih drugih država, gde bi takvi radnici mogli imati više poteškoća u pristupu medicinskoj nezi.
Nacionalni institut za bezbednost i zdravlje na radu saopštio je da ne može da prati broj slučajeva silikoze koji su povezani sa sečenjem radne površine širom SAD, jer zdravstveni kartoni obično ne uključuju rad pacijenata. Niti postoji globalni sistem za praćenje takvih pretnji, kažu stručnjaci. Sesil Rouz i njen kolega dr Džeremi T. Hua prave međunarodni registar slučajeva silikoze kako bi bolje razumeli obim problema.
U Australiji, koja sada razmatra nacionalnu zabranu pravljenog kamena, vladini lideri su preduzeli akciju nakon što su radnici počeli da pričaju svoje priče. Među njima je bio i Entoni Vajt, kamenorezac iz Kvinslenda čija je bolest i smrt u 36. godini bila tamo naširoko pokrivena.
Ali u SAD, mnogi imigranti koji boluju od silikoze u početku nisu bili voljni da govore javno, rekao je Gandi. Male radnje u kojima rade sekači na radnim površinama uglavnom nisu sindikalno organizovane, zbog čega se zaposleni plaše da će izgubiti posao i malo je verovatno da će se žaliti vladinim agencijama, rekli su zvaničnici Cal/OSHA u izveštaju.
Promene su sada na delu u Kaliforniji: Nakon što je otkrio široko rasprostranjeno kršenje državnog standarda koji treba da zaštiti radnike od silicijum-dioksida, Cal/OSHA pokušava da izradi pravila za vanredne situacije. Ako ih poslodavci ne prate, agencija kaže da bi mogla razmotriti zabranu obrađenog kamena.
Državni zakonodavci obećavaju da će preduzeti mere. Okrug Los Anđeles takođe podržava jače standarde za zaštitu radnika i razmatra moguću zabranu.
Neke porodice na sudu jure proizvođače kamena. Solano je među tužiocima u desetinama kalifornijskih tužbi u kojima se tvrdi da su ploče „inherentno opasne“.
Proizvođači su se borili protiv takvih slučajeva: Cezarstoun je negirao da su Solano i njena deca oštećeni „bilo kakvim činom ili propustom“ kompanije. Cosentino je rekao da kalifornijski sudovi nemaju nadležnost jer kompanija „nikada nije poslovala u Kaliforniji“.
U Španiji je, međutim, izvršni direktor kompanije Cosentino na sudu priznao da je propust da otkrije rizike prouzrokovao ozbiljne povrede petoro radnika i pristao je da plati njima i njihovim porodicama više od milion dolara. Cosentino je u saopštenju naveo da je proglašen odgovornim samo za pružanje „nedovoljnih tehničkih informacija“ određenoj radnji za proizvodnju.
Leon je preminuo u februaru nakon što mu je isključen respirator u bolnici u Los Anđelesu, rekla je njegova supruga. Par, koji se upoznao kada je Solano bio tinejdžer, bili su zajedno dve i po decenije i venčali se u crkvi. Leon je bio odan otac koji se pojavljivao na školskim igrama i igrama i voleo pse, automobile i fudbal, rekla je. Dugo je voleo i svoj posao.
Pre nego što je umro, znao je da će Solano pokrenuti tužbu protiv proizvođača inženjerskog kamena. Ona je napredovala, rekla je, jer njen muž nije bio sam.
„Ima mnogo drugih ljudi čiji su životi u opasnosti, jer ovo neće prestati“, rekla je ona.
Odavno je poznato da „ako udišete visok nivo silicijumske prašine, dobićete silikozu“, rekao je dr Pol Blan, specijalista za profesionalne bolesti pluća u UCSF. Ali „postoji neka vrsta ciklične amnezije u zdravstvu na radu gde smo svesni problema i posvećujemo mu pažnju, a onda dolazi do zaborava“.
I, rekao je, „ekonomski interesi svakako idu u prilog zaboravu”.
