Studija Univerziteta u Mičigenu pokazala je da traumatska iskustva tokom detinjstva mogu kasnije u životu da uđu „pod kožu“, narušavajući mišićnu funkciju ljudi kako stare.
Studija je ispitivala funkciju skeletnih mišića starijih odraslih osoba u paru sa anketama o neželjenim događajima koje su iskusili u detinjstvu. Utvrđeno je da su ljudi koji su iskusili veće nevolje u detinjstvu, prijavivši jedan ili više neželjenih događaja, imali lošiji mišićni metabolizam kasnije u životu. Istraživanje, koje vodi naučnica Instituta za društvena istraživanja Univerziteta u Mičigenu Kejt Duhovni, objavljeno je u časopisu Science Advances.
Duchovni i njeni koautori koristili su uzorke mišićnog tkiva ljudi koji su učestvovali u Studiji mišića, mobilnosti i starenja, ili SOMMA. Studija uključuje 879 učesnika starijih od 70 godina koji su donirali uzorke mišića i masti, kao i druge biouzorke. Učesnici su takođe dobili različite upitnike i fizičke i kognitivne procene, između ostalih testova.
Istraživači su ispitali biopsije mišića da bi utvrdili dve ključne karakteristike mišićne funkcije: proizvodnju adenozin trifosfata ili ATP-a i drugu meru koja se zove oksidativna fosforilacija, proces koji pomaže u proizvodnji ATP-a. Proizveden od organela unutar ćelija zvanih mitohondrije, ATP obezbeđuje hemijsku energiju za pokretanje ćelijske funkcije.
Istraživači su takođe koristili podatke iz upitnika koji su uključivali niz pitanja kao što su: Da li je bliski član porodice koristio drogu ili alkohol na način koji vas je zabrinuo? Da li vas je odrasla osoba ili roditelj u vašem domaćinstvu uvredio ili spustio? Da li ste bili fizički zlostavljani od strane roditelja ili odrasle osobe u vašem domaćinstvu? Da li ste se osećali voljeno, važno ili posebno u svojoj porodici? Da li je neko od vaših roditelja bio odsutan deo vašeg života?
Duchovni je otkrio da je oko 45% uzorka prijavilo da je iskusilo jedan ili više neželjenih događaja u detinjstvu i da su i muškarci i žene koji su prijavili neželjene događaje u detinjstvu imali lošiju maksimalnu proizvodnju ATP-a – to jest, nisu proizvodili toliko ATP-a kao ljudi koji su iskusili manje ili nimalo neželjenih događaja u detinjstvu.
„Ovi rezultati sugerišu da ova iskustva iz ranog formativnog detinjstva imaju sposobnost da uđu pod kožu i utiču na mitohondrije skeletnih mišića, što je važno jer je funkcija mitohondrija povezana sa nizom ishoda povezanih sa starenjem“, rekao je Duchovni. „Ako imate kompromitovanu mitohondrijalnu funkciju, to ne znači dobro za niz zdravstvenih ishoda, uključujući sve od hroničnih stanja do fizičke funkcije i ograničenja invaliditeta.“
Koautor studije Entoni Molina, profesor medicine na Kalifornijskom univerzitetu u San Dijegu, pružio je stručnost u bioenergetici mišića. On i tim su pogledali slike mišića učesnika snimljene tokom vežbanja i tokom odmora unutar MRI mašine. Koristeći tehniku zvanu 31 PMR spektroskopija, istraživači SOMMA su bili u mogućnosti da odrede brzinu sinteze ATP-a gledajući koliko brzo je mišić bio u stanju da sintetiše ATP nakon što je iscrpljen vežbanjem.
Pored toga, istraživači SOMMA su pogledali biopsije mišića učesnika. Istraživači su razdvojili snopove vlakana koji čine mišiće i pregledali ih pomoću mitohondrijalne respirometrije visoke rezolucije. Ova tehnika je omogućila istraživačima da pogledaju stopu potrošnje kiseonika u snopu mišićnih vlakana i generišu precizno očitavanje mitohondrijalne funkcije mišića.
„Možete razmišljati o brzini potrošnje kiseonika kao o načinu merenja protoka elektrona koji prolaze kroz voz za transport elektrona, a ti elektroni generišu membranski potencijal koji pokreće sintezu ATP-a“, rekao je Molina. „To je zaista precizan način procene mitohondrijalnog bioenergetskog kapaciteta.“
Prethodne studije su pokazale da su ove mere usko povezane sa fizičkim sposobnostima starijih osoba, kaže Molinda.
Istraživači kažu da su efekti neželjenih događaja u detinjstvu ostali značajni čak i nakon što su kontrolisali druge faktore koji bi potencijalno mogli da utiču na funkciju mišića kao što su starost, pol, obrazovna dostignuća, obrazovanje roditelja, indeks telesne mase, broj simptoma depresije, pušenje i fizička aktivnost .
„Sve moje prethodne studije bile su fokusirane na istovremene mere: mitohondrije i fizičku funkciju, mitohondrije i kognitivne funkcije“, rekao je Molina. „Ove studije su pokazale da su ove mere snažno povezane sa našom snagom, kondicijom i brojnim uslovima koji utiču na fizičku sposobnost.
„Takođe sam pokazao da su ove mere povezane sa kognitivnim sposobnostima i demencijom. Ali evo prvi put da gledamo unazad, koje vrste stvari mogu dovesti do tih razlika u mitohondrijskoj funkciji za koje znamo da mogu dovesti do razlika u zdravom ishodi starenja među starijim osobama.“
