Iako su srce i pluća susedi u vašim grudima, ljudi mogu o njima razmišljati kao o zasebnim entitetima sa nepovezanim problemima.
Ali sve veći broj dokaza sugeriše da je astma – jedan od najčešćih poremećaja pluća – faktor rizika za kardiovaskularne bolesti.
Astma je ozbiljna hronična bolest u kojoj su disajni putevi zapaljeni, često kao odgovor na specifične okidače. Pogađa oko 25 miliona ljudi u SAD, uključujući skoro 5 miliona dece, što uzrokuje milione godišnjih poseta lekarskim ordinacijama i urgentnim sobama.
„Ove velike promene u disajnim putevima nazivamo tri S: oticanje, šmrkljanje i stiskanje“, rekla je dr Tajra Brajant-Stivens, pedijatar u Dečjoj bolnici u Filadelfiji i medicinski direktor Programa za prevenciju astme u zajednici. „Pokušavamo da kontrolišemo otok i šmrk, koji je sluz, jer to uzrokuje trzanje disajnih puteva dok reaguju na određene iritanse ili alergene.“
Nekoliko studija ukazuje na to da se ljudi sa astmom mogu suočiti sa većim rizikom od raznih problema povezanih sa srcem. Jedna analiza, objavljena u časopisu CHEST 2020. godine, pratila je učesnike više od 35 godina i otkrila vezu između astme i povećanog rizika od kardiovaskularnih bolesti, nakon prilagođavanja na druge faktore.
Studija iz 2022. u časopisu Američkog udruženja za srce pokazalo je da su učesnici sa upornom astmom imali veće rezultate karotidnog plaka i viši nivo inflamatornih biomarkera od ljudi bez astme. Karotidna arterija prolazi duž svake strane vrata, a visok rezultat karotidnog plaka je snažan prediktor moždanih udara uzrokovanih ugruškom i velikih kardiovaskularnih događaja.
Dr Nizar Jarjour, koji je koautor JAHA studije, rekao je da ostaje mnogo pitanja o odnosu između astme i kardiovaskularnih bolesti.
„Ako lečimo astmu i poboljšavamo simptome astme, šta se dešava sa kardiovaskularnim zdravljem? Šta se dešava sa zdravljem mozga? Da li se poboljšavaju? Ili ne?“ rekao je Jarjour, pulmolog i šef medicine za alergiju, plućnu i intenzivnu negu na Univerzitetu Viskonsin u Medisonu.
Naučnici znaju da astma i kardiovaskularne bolesti imaju zajedničku vezu: upalu. Pluća dodaju kiseonik krvi, koji srce zatim pumpa u ostatak tela. Moguće je, rekao je Jarjour, da se upala u plućima „prenosi krvlju i preliva na ostatak tela i (utiče) na zdravlje mozga i kardiovaskularno zdravlje.“
Hronična upala disajnih puteva tokom vremena može oštetiti krvne sudove i dovesti do hipertenzije, rekao je Brajant-Stivens. Pored toga, ova upala je povezana sa nakupljanjem plaka u arterijama, što može dovesti do srčanog ili moždanog udara, rekla je ona.
Mnogi ljudi sa astmom pronalaze olakšanje od lekova koji se isporučuju putem inhalatora ili u obliku tableta. Oni sa upornom astmom obično koriste dnevne lekove za kontrolu simptoma i sprečavanje napada astme. Ali, neki su doveli u pitanje da li lekovi mogu uticati na negativan uticaj astme na zdravlje kardiovaskularnog sistema.
„To je pitanje od milion dolara“, rekao je Jarjour. „Problem je u tome što ne možete etički voditi studije u kojima pacijenti imaju upornu astmu i koji se ne leče odgovarajućim lekovima.“
Kao i mnogi zdravstveni problemi, uključujući kardiovaskularne bolesti, astma ne pogađa sve podjednako. U izveštaju Američke fondacije za astmu i alergiju iz 2020. navodi se da višestruke studije pokazuju da teret astme neproporcionalno pada na crnce, latinoamerikance, američke Indijance i starosedeoce Aljaske.
„To je značajan zdravstveni disparitet koji zaista treba da se reši“, rekao je Jarjour. „I teško je razdvojiti različite aspekte ovih dispariteta jer višestruki (faktori rizika) dolaze sa socioekonomskim nedostacima, kao što su siromaštvo, loša ishrana, stres ili život blizu autoputa ili posao koji vas izlaže zagađenju.
Medicinski radnici koji leče pacijente sa astmom savetuju ih da izbegavaju spoljne okidače, koji uključuju polen, buđ, prašinu, miševe i bubašvabe, kao i izvore zagađenja vazduha, kao što su smog, ozon i dim od roštilja na drveni ugalj, vatre i cigareta.
Vreme takođe može pogoršati astmu, posebno ako se naprežete na otvorenom kada je prevruće ili previše hladno, ili je vazduh posebno vlažan ili suv, rekao je Jarjour.
„Naša tela su navikla da kondicioniraju vazduh koji udišemo na normalnu telesnu temperaturu od 98,6 stepeni i odgovarajući nivo vlažnosti“, rekao je on. „Ako se previše udaljite od ovoga u jednom ili drugom pravcu, dodatno opterećujete bronhijalne cevi, što može stimulisati stezanje.“
Klimatske promene mogu pogoršati astmu i kardiovaskularne bolesti. Studija iz 2023. u časopisu AHA Circulation kaže da bi se smrtni slučajevi kardiovaskularnih bolesti od ekstremne vrućine u SAD mogli udvostručiti do 2050. godine.
Iako je nekoliko studija razmatralo potencijalni uticaj globalnog zagrevanja na astmu, Brajant-Stivens je rekao da će povećanje vrućih, vlažnih dana definitivno uticati na disanje i produžiti sezonu polena, „tako da ćemo videti povećanje broja akutnih respiratornih događaja“.
Iako ne postoji lek za astmu, može se kontrolisati. „Uzbudljivo je videti koliko smo bolji u kontroli simptoma nego što smo bili pre 30 godina“, rekla je ona.
Međutim, nemoguće je kontrolisati astmu ako ne znate da je imate, rekao je Brajant-Stivens.
„Čujem roditelje i bake i deke sve vreme kako govore: „Oh, ja nemam astmu. Imam bronhitis.“ A kada ih pitam o simptomima tokom njihovog života, to je astma“, rekla je ona. „Ako patite od ponavljajućeg kašlja, posebno ako se čini da ga izazivaju vremenske promene, moj savet je da zamolite svog doktora da vas zaista testira na astmu.
Brajant-Stivens je takođe rekao da je od suštinskog značaja za odrasle da kontrolišu svoju astmu čak i ako imaju druge velike zdravstvene probleme.
„Kada se ljudi fokusiraju na bolesti srca, astma se na neki način izostavlja“, rekla je ona. „Ali važno je da se uverite da je vaša astma fino podešena i upravljana što je bliže moguće, jer će to staviti manje stresa na vaše srce iz perspektive disanja.“
