Način na koji se novorođenče rodi može da promeni način na koji njihov imuni sistem kasnije reaguje na lekove koji spasavaju život.
Nova studija iz Kine sugeriše da put od materice do sveta, bilo vaginalni ili hirurški, može uticati na to koliko dobro deluje vakcina protiv malih boginja. Deci rođenoj carskim rezom taj drugi ubod je potreban više nego većini, otkrili su istraživači. Bez tog pojačivača, vakcina je u većem riziku od neuspeha.
Analizu su sproveli naučnici sa Univerziteta Kembridž i Univerziteta Fudan u Kini i obuhvata podatke od 1.505 parova majke i bebe u Kini.
Tipično, oko 5 procenata dece kojoj je data prva doza vakcine protiv malih boginja mlađe od 1 godine ne pokazuje odgovor antitela. Međutim, između 2013. i 2018. godine, bebe rođene carskim rezom u Kini imale su 2,56 puta veće šanse da dožive neuspeh vakcine protiv malih boginja nego one rođene vaginalno.
Na sreću, drugi ubod boginja nadoknadio je taj neuspeh, izazvavši zakasneli i „snažan imuni odgovor“. Ali to zaostajanje je važno znati, jer može pomoći u informisanju efikasnih politika vakcina.
U 2021. milioni dece širom sveta propustili su svoj lek protiv morbila – rekordan broj koji imunitet stada u brojnim zemljama stavlja u opasnu prekretnicu.
„Znamo da mnoga deca na kraju ne dobiju drugi ubod morbila, što je opasno za njih kao pojedince i za širu populaciju“, objašnjava genetičar Henrik Salje sa Univerziteta u Kembridžu.
„Bebe rođene carskim rezom su one koje zaista želimo da pratimo kako bismo bili sigurni da će dobiti drugi ubod morbila, jer je veća verovatnoća da će njihov prvi ubod biti neuspešan.
Morbile su virusna respiratorna bolest neposredne opasnosti i jedna od najzaraznijih bolesti za koje znamo. Vakcina je sve u čemu moramo da vladamo, a potrebna je najmanje 95 procenata vakcinacije da bi se postigao imunitet stada u populaciji.
Kina je blizu eliminacije morbila, ali u nedavnim epidemijama, otprilike trećina oboljelih od virusa već je bila vakcinisana. Ove „probojne“ infekcije se dešavaju kada imuni sistem pojedinca ili ne reaguje na vakcinu, ili reaguje preslabo.
Očekuje se određeni procenat prodornih infekcija, zbog čega je vakcinisanje što većeg broja ljudi toliko važno, ali ovo je delikatan balans i onaj koji bi porast carskih rezova mogao da izbaci.
Deca rođena carskim rezom, za razliku od onih rođenih vaginalno, imaju nešto veću verovatnoću od nekih imunoloških poremećaja, i dok naučnici još uvek ne mogu da otkriju zašto je to tako, postoji svaki razlog da se kopa dalje.
U 2022, studija je povezala C-sekcije sa nižim odgovorima antitela nakon meningokoknih i pneumokoknih vakcina. U istraživanju, bebe rođene vaginalno imale su duplo veći nivo zaštitnih antitela nakon uboda.
U to vreme, naučnici su teoretizirali da bebe rođene carskim rezom nisu „zasijane“ istim važnim klicama iz majčine vagine, i da one mogu imati stimulativni efekat na novoformirani imuni sistem.
Studija u Kini nije istraživala zašto je carski rez uticao na odgovore vakcine, ali autori sumnjaju na sličan uzrok.
„Kod porođaja carskim rezom, deca nisu izložena majčinom mikrobiomu na isti način kao kod vaginalnog porođaja“, objašnjava Salje.
„Mislimo da to znači da im je potrebno više vremena da nadoknade razvoj svog crevnog mikrobioma, a sa njim i sposobnost imunog sistema da bude podstaknut vakcinama protiv bolesti, uključujući morbile.
Za sada je to, međutim, samo teorija. Dok bebe carskim rezom pokazuju drugačiji raspon bakterija u crevima u poređenju sa onima rođenim vaginalno, druge studije sugerišu da razlike nestaju nakon oko 9 meseci.
Imuni sistem novorođenčeta je uglavnom misterija. Istraživači se čak ne mogu složiti oko toga da li je beba rođena sterilna na svetu ili je već opremljena mikrobiomom iz materice. Takođe je nejasno da li je to majčin vaginalni mikrobiom ili crevni mikrobiom koji se zaseje novorođenčetu i koliko dojenje igra ulogu nakon rođenja.
Od 2000. godine, stopa carskih rezova se udvostručila širom sveta. Operacija sada čini oko 20 procenata porođaja u svetu, i do polovine svih porođaja u nekim zemljama poput Brazila.
Za javno zdravlje je ključno da znamo kako popularna procedura utiče na imunitet sledeće generacije.
