Prirodno je da svi doživljavaju anksioznost u različitim periodima svog života. Možda ste zabrinuti da ćete ostaviti dobar prvi utisak na porodicu vašeg novog partnera i postajete zabrinuti u danima koji prethode sastanku o tome šta ćete obući.
Biti anksiozan čak ima svoje prednosti, prema Nacionalnoj alijansi za mentalne bolesti (NAMI). Može vas držati upozorenim kada ste za volanom tokom snežne oluje, na primer, ili vam pomoći da se bolje pripremite za radnu prezentaciju.
Ipak, za preko 40 miliona Amerikanaca, anksioznost je toliko uticala na njihove živote da se smatra poremećajem mentalnog zdravlja. Kada se to dogodi, to može imati velike emocionalne, fizičke i mentalne uticaje na vaše zdravlje, tako da je važno naučiti kako da se nosite sa tim.
Evo nekoliko naučno zasnovanih saveta zasnovanih na dokazima o tome kako da se nosite sa anksioznošću kada se ona pojavi, uključujući ideje za laku brigu o sebi. Pored toga, dostupni su lekovi za anksioznost koji će vam pomoći da upravljate i kontrolišete simptome anksioznosti.
Prema NAMI-ju, anksioznost se može smatrati poremećajem kada vas strah ili briga sprečavaju da obavljate svakodnevne aktivnosti. Uključuje nekoliko poremećaja. Među njima su generalizovani anksiozni poremećaj, fobije, socijalni anksiozni poremećaj i panični poremećaj.
Iako tačni uzroci anksioznih poremećaja nisu poznati, smatra se da nekoliko faktora igra ulogu, prema Klivlendskoj klinici. To uključuje porodičnu istoriju anksioznosti, traume tokom detinjstva ili odraslog doba, određene osobine ličnosti, druge probleme mentalnog zdravlja kao što je depresija i zdravstvena stanja kao što su poremećaji štitne žlezde i srčane aritmije.
Iako svaki anksiozni poremećaj ima svoje simptome, NAMI navodi da je jedina karakteristika koju svi dele iracionalan ili preterani strah od pretnje, uprkos tome što situacija ne predstavlja stvarnu pretnju.
Ljudi sa anksioznošću mogu takođe iskusiti: Kratak dah; Lupanje srca; Osećaj preplavljenosti ili straha; Umor i nesanica; Predviđajući da će se desiti najgore; Osećaj nemira; Drhtanje (drhtanje) i znojenje; Uznemireni stomak i dijareja; Učestalo mokrenje; razdražljivost…
Klinički psiholog sa Univerziteta Džordž Mejson Džejms Medaks savetuje ljude sa anksioznošću koristeći vrstu terapije koja se zove kognitivna bihejvioralna terapija (CBT). Cilj mu je da pomogne ljudima da identifikuju kontraproduktivno razmišljanje, koje može povećati anksioznost tako što negativno utiče na to kako se osećate.
Madduk koristi CBT jer „pokušava da pomogne osobi da razume šta su ti [kontraproduktivni] obrasci razmišljanja i da promeni te obrasce razmišljanja.
Evo pet jednostavnih strategija za samopomoć koje Madduk preporučuje da vam pomognu da se nosite sa napadima anksioznosti:
Razmislite o svojim opcijama: „Pitanje koje bih mogao da postavim [mojem klijentu] je ‘dajte mi nedavno primer gde je anksioznost… stala na putu da postignete ono što ste pokušavali da postignete’“, rekao je Madduk. Objasnio je da bi sledeći korak bio da se zapitate: „Ako se situacija ponovo pojavi, šta biste mogli da uradite drugačije, šta biste mogli drugačije da mislite?“ Otkrio je da vam ovo pomaže da prekinete kontraproduktivne misli u svojoj glavi i zamenite ih onima koji više podržavaju.
Hranite se zdravo i budite aktivni: „Većina ljudi ima prehrambene navike koje nisu posebno zdrave“, rekao je Madduk. „Znamo da hrana može uticati na raspoloženje.“ Zato preporučuje zdravu ishranu uz smanjenje konzumacije alkohola. Fokusiranje na fizičku aktivnost za upravljanje simptomima anksioznosti takođe je veliki deo plana za samozbrinjavanje anksioznosti. „Važnost vežbanja se ne može preceniti, jer postoji toliko istraživanja koja pokazuju da je vežba toliko važna za upravljanje i anksioznošću i depresijom.“
Uključite se u terapiju na mreži: „Postoji… sve više istraživanja koja pokazuju da onlajn programi za anksioznost i depresiju mogu biti jednako efikasni kao i licem u lice. Obično su to CBT programi“, primetio je Madduk. Rekao je da su ovi programi posebno odlični za „ljude koji žive u ruralnim područjima ili malom gradu sa malo resursa za psihoterapiju“.
Pročitajte o anksioznosti: „Postoji mnogo zaista dobrih knjiga za samopomoć“, primetio je Madduk. Njegovi favoriti? Radna sveska za anksioznost i brigu autora Dejvida Klarka i Arona Beka i Radna sveska za veštine anksioznosti Stefana Hofmana.
Meditirajte: „Učenje kako meditirati takođe može biti od velike pomoći“, rekao je Madduk. „Postoji aplikacija koju koristim koja se zove Calm. Čak i samo 10 minuta dnevno može pomoći ljudima da upravljaju depresijom i anksioznošću.“
NAMI navodi da se druga terapija, nazvana terapija odgovora na izlaganje, može koristiti uz CBT kako bi se pomoglo ljudima sa anksioznošću da razviju zdraviji odgovor na strah.
Lekove za anksioznost takođe može da vam prepiše lekar kako bi vam pomogli da poboljšate emocionalne i fizičke simptome stanja. To uključuje lekove za anksioznost za kratkotrajnu upotrebu i antidepresive.
