Prelazak na zdraviju ishranu ne samo da smanjuje rizik od bolesti, već i poboljšava održivost našeg sistema ishrane. Ali zdravija ishrana takođe ima indirektne posledice koje mogu dovesti do neočekivanih ekonomskih, društvenih i ekoloških neželjenih efekata. Vageningen Universiti & Research su koristili globalni ekonomski model da istraže promenu ka EAT-Lancet ishrani na globalnom nivou. Njihovi nalazi su objavljeni u časopisu Nature Food.
Držanje ove dijete će pomoći u smanjenju globalne potražnje za hranom i povezane proizvodnje biomase. Konzumiranje manje kalorija, posebno u bogatijim zemljama, smanjuje uticaj naših prehrambenih sistema na životnu sredinu i korišćenje resursa. Ali postoji kvaka. Takozvani indirektni ili neželjeni efekti mogu zapravo potkopati direktne prednosti zdravije i održivije ishrane.
Kako ovo radi? Za početak, vidite da ako vam treba manje hrane, potrebno je i manje biomase, što snižava prosečne cene biomase i zemljišta. Niža cena zemljišta čini ga privlačnijim za korišćenje dodatnog zemljišta i proširenje poljoprivrednih površina, smanjujući upotrebu đubriva i povezane emisije. Međutim, postoji i manja potreba za radom i kapitalom, što rezultira nižim platama i prihodima.
Ovi efekti deluju na drugi način u podsaharskoj Africi, zemljama sa niskim prihodima gde glad i dalje traje. Ovde, prelazak na EAT-Lancet ishranu zapravo povećava potražnju za hranom i biomasom. Ovo povećava korišćenje zemljišta, a samim tim i cene. Umesto toga, više se radi na poljoprivredi. Intenziviranje poljoprivrede ima kako negativne efekte, kao što je više hemijskih inputa, tako i pozitivne efekte, kao što je povećanje plata.
Drugi efekat je vidljiv u neprehrambenom sektoru. Ovde zdravija ishrana dovodi do veće emisije gasova staklene bašte. Kako ovo radi? Kada ljudi, posebno u regionima sa višim prihodima, troše manje na hranu, troše više na neprehrambene proizvode. To može dovesti do povećane potražnje, a time i proizvodnje neprehrambenih proizvoda.
Dodatne emisije iz neprehrambene proizvodnje premašuju smanjenje emisija biomase od manje hrane. Ovaj efekat dovodi globalne emisije gasova staklene bašte u 2030. na isti nivo kao kada nije bilo promena u ishrani. Indirektni efekti u neprehrambenom sektoru tako poništavaju klimatski napredak u poljoprivredi.
Promene u globalnoj tražnji za hranom mogu imati različite uticaje na plate u poljoprivrednom i nepoljoprivrednom sektoru. Kada je potražnja za poljoprivrednim proizvodima manja, to dovodi do nižih plata u poljoprivredi u odnosu na druge sektore. To je zato što veštine za poljoprivredu ne odgovaraju uvek veštinama koje se traže u drugim sektorima. Kao rezultat toga, poljoprivredni radnici ne mogu lako da pređu u drugi sektor što ih primorava da ostanu u poljoprivredi uprkos nižim platama. Istovremeno, rast neprehrambene proizvodnje podstiče veće plate u nepoljoprivrednim sektorima. Promena u obrascima ishrane tako pogoršava postojeću nejednakost u prihodima između poljoprivrednih i nepoljoprivrednih radnika u većini regiona.
Promene u platama imaju direktan uticaj na dostupnost hrane. U regionima sa višim prihodima, zdrava hrana (zasnovana na ishrani koja je izvedena iz preporuka o ishrani EAT-Lancet) postaje pristupačnija za ljude u poljoprivrednom i nepoljoprivrednom sektoru. Iako plate u poljoprivrednim sektorima padaju, cene hrane padaju još više, čime se povećava pristupačnost zdrave hrane.
U regionima sa niskim prihodima gde potražnja za hranom raste sa EAT-Lancet ishranom, uticaj na pristupačnost je obrnut jer cene hrane rastu više od plata. U podsaharskoj Africi vidite da hrana postaje sve manje pristupačna i za poljoprivredne i za nepoljoprivredne radnike. Ovo je razlog za zabrinutost jer je glad u ovom regionu i dalje velika.
Pored uticaja na korišćenje zemljišta i emisije gasova staklene bašte, prelazak na EAT-Lancet ishranu takođe pomaže u smanjenju gubitka i rasipanja hrane. To je zato što se smanjuje i obim proizvodnje i trgovine hranom. Međutim, treba napomenuti da obrasci potrošnje u zemljama sa visokim dohotkom i dalje doprinose značajnim gubicima i rasipanju hrane u regionima sa srednjim i nižim prihodima. Ovo ne samo da stvara pritisak na lokalno okruženje, već i otežava ponovno korišćenje gubitaka hrane u ovim siromašnijim regionima zbog ograničenije infrastrukture i tehnologija.
S jedne strane, smanjenje gubitka hrane i otpada znači da se gubi manje hrane i hranljivih materija, što je korisno. S druge strane, povećanje otpada od sveže hrane biljnog porekla takođe može dovesti do većeg zagađenja. Geografska razlika između mesta gde se proizvodi otpad od hrane i mesta gde se nalaze postrojenja za reciklažu može smanjiti očekivane koristi za životnu sredinu od smanjenog gubitka hrane i otpada usled EAT-Lancet dijete.
Dok prelazak na zdraviju i održiviju ishranu kao što je EAT-Lancet dijeta nudi lične i ekološke koristi, važno je razmotriti potencijalne negativne ekonomske, društvene i ekološke uticaje. Studije modeliranja poput ove pomažu da se ova složenost uzme u obzir prilikom dizajniranja intervencija politike. Kombinovanje različitih intervencija, unutar i van poljoprivrednog sektora, potrebno je za integrisana rešenja koja nas približavaju održivijoj budućnosti u kojoj se težnja za zdravljem, pravednošću i brigom o životnoj sredini međusobno pojačavaju.