Da li ste ikada imali osećaj da nema dovoljno sati u danu? To vreme ti nekako juri, i nemoguće je sve uklopiti. Ali onda izađeš na selo i odjednom sve deluje sporije, opuštenije, kao da se vreme nekako promenilo.
Niste samo vi – nedavna istraživanja su pokazala da priroda može da reguliše naš osećaj za vreme.
Za mnoge od nas, kombinovani zahtevi posla, kuće i porodice znače da se uvek osećamo kao da nemamo dovoljno vremena. Vremensko siromaštvo je takođe pogoršano digitalnim tehnologijama. Stalna povezanost produžava radno vreme i može otežati isključivanje iz zahteva prijatelja i porodice.
Nedavna istraživanja sugerišu da protivotrov za naš nedostatak vremena možda leži u svetu prirode. Psiholog Richardo Correia, sa Univerziteta u Turkuu u Finskoj, otkrio je da boravak u prirodi može promijeniti način na koji doživljavamo vrijeme i, možda, čak nam dati osjećaj izobilja vremena.
Correia je ispitao istraživanje koje je upoređivalo iskustva ljudi u vremenu kada su obavljali različite vrste zadataka u urbanom i prirodnom okruženju. Ove studije su dosledno pokazale da ljudi prijavljuju osećaj produženog vremena kada su u prirodi u poređenju sa onim kada su bili u urbanom okruženju.
Na primer, verovatnije je da ljudi vide šetnju na selu kao dužu od šetnje iste dužine u gradu. Slično tome, ljudi prijavljuju da vreme doživljavaju kao sporije dok obavljaju zadatke u prirodnom zelenom okruženju nego u urbanim sredinama. Čini se da priroda usporava i proširuje naš osećaj za vreme.
Nije samo naš osećaj za vreme u trenutku ono što izgleda da je izmenjeno prirodnim svetom, to je i naš osećaj prošlosti i budućnosti. Prethodna istraživanja pokazuju da provođenje vremena u prirodi pomaže da pomerimo fokus sa trenutnog trenutka na naše buduće potrebe. Dakle, umesto da se fokusiramo na stres zbog zahteva našeg vremena, priroda nam pomaže da sagledamo širu sliku.
Ovo nam može pomoći da damo prioritet našim akcijama tako da ispunimo svoje dugoročne ciljeve umesto da živimo u stalnom stanju „samo da držimo glavu iznad vode“.
To je delimično zato što se čini da provodimo vreme u prirodi manje impulsivnim, što nam omogućava da odložimo trenutno zadovoljstvo u korist dugoročnih nagrada.
Poznato je da provođenje vremena u prirodi ima mnogo koristi za zdravlje i dobrobit. Pristup prirodnim prostorima kao što su plaže, parkovi i šume povezuje se sa smanjenom anksioznošću i depresijom, boljim spavanjem, smanjenim nivoom gojaznosti i kardiovaskularnih bolesti i poboljšanim blagostanjem.
Neke od ovih prednosti mogu objasniti zašto boravak u prirodi menja naš doživljaj vremena.
Način na koji doživljavamo vreme je oblikovan našim unutrašnjim biološkim stanjem i događajima koji se dešavaju u svetu oko nas. Kao rezultat toga, emocije kao što su stres, anksioznost i strah mogu iskriviti naš osećaj prolaska vremena.
Opuštajući efekat prirodnog okruženja može se suprotstaviti stresu i anksioznosti, što rezultira stabilnijim iskustvom vremena. Zaista, odsustvo pristupa prirodi tokom COVID-19 može pomoći da se objasni zašto je osećaj za vreme postao toliko izobličen tokom pandemije.
Kratkoročno gledano, odsustvo od zahteva savremenog svakodnevnog života može obezbediti predah potreban za ponovno postavljanje prioriteta u životu i smanjenje vremenskog pritiska fokusiranjem na ono što zapravo treba da se uradi. Dugoročno, vreme u prirodi može pomoći da poboljšamo naše pamćenje i kapacitet pažnje, čineći nas sposobnijim da se nosimo sa zahtevima našeg vremena.
Izlazak u prirodu može zvučati kao jednostavno rešenje, ali za mnoge ljude, posebno one koji žive u urbanim sredinama, priroda može biti teško dostupna. Zelena infrastruktura kao što su drveće, šume, parkovi i parcele u i oko gradova i gradova je od suštinskog značaja da bi se osiguralo da su prednosti vremena u prirodi dostupne svima.
Ako vam nije moguć boravak u prirodi, postoje drugi načini na koje možete povratiti kontrolu nad svojim vremenom. Počnite tako što ćete pažljivo ispitati kako koristite vreme tokom cele nedelje. Revizija vašeg vremena može vam pomoći da vidite gde se vreme gubi i da identifikujete akcije koje će vam pomoći da oslobodite više vremena u svom životu.
Alternativno, pokušajte da sebi postavite neke granice u načinu na koji koristite vreme. Ovo može biti ograničavajuće kada pristupate imejlovima i društvenim medijima, ili može biti rezervisanje na vreme u kalendaru da napravite pauzu. Preuzimanje kontrole nad svojim vremenom i načinom na koji ga koristite može vam pomoći da prevaziđete osećaj da vreme beži od vas.