Penzionisanje je velika tranzicija koja može imati značajan uticaj na život osobe.
Za neke, odlazak u penziju izaziva misli o usporavanju, opuštanju i uživanju u više onoga što život može da ponudi. Za druge, prekid redovnog radnog rasporeda može stvoriti stres i nesigurnost u vezi sa plaćanjem neophodnih računa i održavanjem adekvatne medicinske nege.
Nova studija objavljena u časopisu Ekonomija i ljudska biologija od strane istraživača na Iale School of Public Health ispituje kako penzionisanje utiče na mentalno zdravlje i srodnu stacionarnu negu mentalnog zdravlja među radnicama u Kini, koristeći jedinstvenu kinesku politiku starosne dobi za odlazak u penziju i nacionalno reprezentativne podatke o bolničkim medicinskim tvrdnjama.
Istraživanje se posebno bavilo razlikama između žena koje rade na poslovima plavih ovratnika, kao što su radna snaga u fabrici i trgovini, i uloga belih ovratnika, kao što je upravljanje kancelarijom.
U kineskom sistemu penzionisanja, zanimanja imaju različite obavezne godine kada žene moraju da napuste radnu snagu. Za žene koje rade sa plavim ovratnicima, starosna granica za odlazak u penziju je 50 godina, dok žene na poslovima belih ovratnika obično rade do 55. godine.
Studija je analizirala bolničke zapise neposredno pre i posle ovih ograničenja starosne dobi za odlazak u penziju. Za radnike sa plavim ovratnicima, stopa prijema u bolnicu zbog mentalnih bolesti, uključujući anksioznost, depresiju i poremećaje povezane sa stresom, porasla je nakon penzionisanja sa 50 godina. Međutim, nije bilo sličnog porasta među belim ovratnicima koje su se penzionisale pet godina kasnije.
Prema studiji, penzionerke sa plavim ovratnicima takođe su češće koristile hitnu pomoć (ER) za krize mentalnog zdravlja nakon 50. godine. Istraživanje je otkrilo povećanje od 16,6% poseta hitnoj pomoći zbog hitnih stanja mentalnog zdravlja nakon što su radnice otišle u penziju. Ali opet, sličan rast u hitnoj pomoći nije primećen među penzionisanim službenicima.
„Razlozi zbog kojih žene sa plavim ovratnicima doživljavaju lošije mentalno zdravlje nakon odlaska u penziju su još uvek nejasni“, rekao je Si Čen, vanredni profesor javnog zdravlja (zdravstvena politika) na Jejlskoj školi javnog zdravlja (ISPH) i viši autor studije.
„Ali moglo bi se desiti da sam gubitak posla i niži prihodi mogu psihološki i finansijski da pogode ove fizičke radnike teže nego njihove kolege bele kragne. Radnici sa plavim ovratnicima takođe imaju manje resursa da se prilagode velikim životnim promenama.“
Nalazi pokazuju da kineska politika penzionisanja utiče na radnice veoma različito u zavisnosti od prirode njihovog posla. Potrebno je više studija kako bi se identifikovale optimalne starosne granice za odlazak u penziju i fleksibilniji planovi za penzionisanje kako stanovništvo brzo stari, rekli su istraživači.
„Ranija podrška usmerena na rizične žene sa plavim kragnama mogla bi im pomoći da lakše pređu sa radne snage, uključujući poboljšanje njihove mentalne pripreme“, rekla je Tianiu Vang, jedan od vodećih autora studije i bivši postdiplomski saradnik na ISPH.
Sa najvećom i najbrže rastućom populacijom na svetu, Kina se suočava sa rastućim ekonomskim pritiscima u okviru svojih penzionih i zdravstvenih sistema, rekao je Ruochen Sun, MPH ’20 (zdravstvena politika), ko-vodeći autor studije.
Postojeća politika starosne granice za odlazak u penziju zasnovana na zanimanjima u Kini je uspostavljena 1950-ih kada je očekivani životni vek u zemlji bio oko 43 godine. Trenutno, otprilike 20 miliona novih penzionera ulazi u kinesko društvo godišnje, rekao je Sun.
Profesor ISPH Jodi L. Sindelar, ko-stariji autor studije, rekao je da rezultati studije mogu informisati kreatore politike u Kini da mentalno zdravlje zaposlenih treba uzeti u obzir u planiranju penzionisanja pored finansijskih pitanja. Povećanje plata i beneficija za radnice sa niskim primanjima i radnicama i pomaganje im da se bolje pripreme za penziju sa 50 godina mogu pomoći da se otklone neki od pritisaka na kapacitet Kine da brine o svojim starijima, rekao je Sindelar.
Istraživanje se fokusiralo na zdravstvene posledice prevremenog penzionisanja. Pošto je zakonska starosna granica za odlazak u penziju za muške radnike u Kini 60 godina, muškarci radnici nisu uključeni u studiju.
Iako je trenutna studija bila ograničena na radnice u Kini, istraživači su rekli da nalazi mogu da informišu kreatore politike u drugim zemljama u razvoju i razvijenim zemljama koje doživljavaju produženi životni vek radnika, rast stare populacije i zabrinutost za ekonomsku solventnost penzionera.