Svaka 52 minuta, neko u SAD umre od poremećaja u ishrani. Neki od tih smrtnih slučajeva biće od kardiovaskularnih komplikacija.
„Srce je ozbiljno pogođeno gubitkom težine i pothranjenošću“, rekao je dr Filip Mehler, osnivač i medicinski direktor ACUTE Centra za poremećaje u ishrani i tešku pothranjenost u Denveru. „Što je teži poremećaj, veća je verovatnoća da će osoba imati srčane komplikacije.“
Uobičajeni poremećaji u ishrani uključuju anoreksiju i bulimiju, od kojih oba uključuju opsesiju težinom i iskrivljenu sliku o telu. Ljudi sa anoreksijom izbegavaju ili strogo ograničavaju hranu i mogu nemilosrdno da vežbaju. Ljudi sa bulimijom obično se čiste nakon prejedanja povraćanjem ili upotrebom laksativa ili diuretika. Neki ljudi sa anoreksijom takođe prejedaju.
Dva nedavno definisana poremećaja u ishrani su poremećaj prejedanja i poremećaj izbegavanja/restriktivnog unosa hrane, koji utiču na ponašanje u ishrani, ali ne uključuju opsesije imidžom tela.
Poremećaji u ishrani mogu izazvati promene na srcu koje rezultiraju većim doživotnim rizikom za kardiovaskularno zdravlje. Ovo je uglavnom zbog neuhranjenosti kod ljudi sa anoreksijom i neravnoteže elektrolita kod ljudi sa bulimijom.
Dr Riti Patel, kardiolog na Institutu za srce Lankenau Mainline Health u Filadelfiji, rekla je da poremećaji u ishrani mogu uzrokovati različite kardiovaskularne probleme, od usporenog otkucaja srca do srčane insuficijencije.
„Poremećaj ishrane je prilično ozbiljan ako se ovakve stvari dogode“, rekla je ona.
Različiti poremećaji u ishrani različito utiču na srce, rekao je Mehler, koji je takođe profesor medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta Kolorado. Kod osoba sa anoreksijom, neuhranjenost i gubitak težine mogu uzrokovati smanjenje srčanog mišića i usporavanje srčanog ritma, stanje poznato kao bradikardija u kojem je broj otkucaja srca manji od 60 otkucaja u minuti u mirovanju. Anoreksija takođe može izazvati druge abnormalne srčane ritmove.
„Kada osoba bilo koje telesne veličine ograniči unos hrane, često razvija usporen rad srca“, rekla je dr Dženifer Gaudiani, osnivač i medicinski direktor klinike Gaudiani u Denveru. „To je zato što je telo usporilo metabolizam.“
„Srce atrofira“, rekao je Mehler. „Usporava kao medved koji hibernira. A to se može pretvoriti u opasne ritmove.“
„U suštini“, rekao je Gaudiani, „telo ne želi da koristi dodatne kalorije za dodatne otkucaje srca u mirovanju.“
Ljudi sa anoreksijom imaju drugi najveći rizik od smrtnosti od svih psihijatrijskih stanja, prema preglednom članku iz 2023. objavljenom u Journal of Eating Disorders. Sve u svemu, ljudi hospitalizovani zbog poremećaja u ishrani mogu imati pet do sedam puta veće šanse da umru od opšte populacije, prema kanadskoj studiji iz 2020. objavljenoj u British Journal of Psichiatri.
Prekomerno povraćanje i upotreba laksativa povezanih sa bulimijom mogu dovesti do neravnoteže elektrolita što povećava rizik od abnormalnih srčanih ritmova. Oštećenje srca od bulimije takođe može dovesti do kongestivne srčane insuficijencije i iznenadne srčane smrti.
Neki ljudi sa bulimijom takođe uzimaju ipekak da izazovu povraćanje, koje može biti toksično za srce, rekao je Mehler. To može dovesti do kardiomiopatije – kada srčani mišić postane uvećan, debeo ili krut – i srčane insuficijencije.
Gaudiani je rekla da takođe vidi da mnogi ljudi sa poremećajima u ishrani dolaze u njenu kliniku sa sindromom posturalne ortostatske tahikardije, ili POTS, koji se javlja kada se smanjena zapremina krvi vraća u srce nakon stajanja. Karakteriše ga ubrzani rad srca, vrtoglavica, vrtoglavica, lupanje srca i drugi simptomi.
Iako poremećaji u ishrani mogu uticati na ljude bilo kog uzrasta i pola, tinejdžerke i žene u svojim 20-im godinama imaju najviše stope u SAD, prema izveštaju nekoliko grupa iz 2020. koje su uključivale Stratešku inicijativu za obuku za prevenciju poremećaja u ishrani na Harvardu. T.H. Chan škola javnog zdravlja i Bostonska dečija bolnica. Procenjuje se da će 28,8 miliona ljudi u SAD imati poremećaj u ishrani u nekom trenutku svog života.
Roditelji i druge voljene osobe treba da paze na znakove da je neko opsednut svojom težinom, da opsesivno vežba, rutinski napušta sto tokom obroka da bi otišao u kupatilo ili da nosi široku odeću kako bi sakrio koliko je mršav, rekao je Mehler.
Znaci i simptomi da nečiji poremećaj u ishrani može izazvati probleme sa srcem uključuju vrtoglavicu, bol u grudima, kratak dah, česta krvarenja iz nosa i nedostatak energije, rekao je on.
Istraživanja pokazuju da je pandemija COVID-19 dovela do povećanja poremećaja u ishrani, delom zbog povećane društvene izolacije i ograničenog pristupa nezi.
„Porota je tu i jasno je da COVID nije bio ljubazan prema onima koji imaju sklonost ka poremećajima u ishrani“, rekao je Mehler. „Izolacija je bila loša za njih. Bili su zatvoreni po ceo dan i gledali u frižider i ogledalo. Ako je telesna težina sve u vašem fokusu, imali ste više vremena da se fokusirate na to jer niste izlazili i komunicirali sa svetom .“
Gaudiani je rekla da je njena klinika zabeležila porast broja ljudi koji traže negu tokom pandemije.
„Bilo je toliko toga van naše kontrole da je za one koji su podložni pokušaju da pronađu stabilnost i/ili utehu kroz hranu, pandemija predstavljala raspaljivanje da bi rasplamsala ili pogoršala plamen poremećaja u ishrani“, rekla je ona.
Ljudima koji imaju kardiovaskularne komplikacije potrebna je medicinska pomoć zbog srčanih problema, koji mogu biti opasni po život, ali se moraju istovremeno lečiti zbog poremećaja u ishrani, rekao je Patel.
„Morate lečiti osnovni poremećaj“, rekla je.
Dovođenje nekoga sa poremećajem u ishrani na zdravu težinu može rešiti strukturne promene u srcu uzrokovane neuhranjenošću, ali to se mora učiniti oprezno, rekao je Mehler. Ljudi koji su ozbiljno pothranjeni su pod visokim rizikom od sindroma ponovnog hranjenja, koji se javlja kada se ishrana ponovo uvede prebrzo. To može biti fatalno.
Takođe je važno ne kriviti ljude za razvoj poremećaja u ishrani, rekao je Mehler. „Ovo nisu poremećaji izbora, i to moramo prepoznati. Postoji genetska komponenta. Ako je roditelj imao, postoji velika šansa da je i njihova deca razviju.“
Ozbiljnost poremećaja u ishrani će diktirati vrstu pomoći koja je osobi potrebna, rekao je on.
„Ako imate blagi poremećaj u ishrani, idite kod srednjoškolskog savetnika ili terapeuta“, rekao je Mehler. „Ako je teži, pozovite centar za poremećaje u ishrani. A ako je ekstreman, idite u bolnicu koja ima stručnost i stručnost u ovoj oblasti.“
