Novo istraživanje sa Hebrejskog univerziteta pokazuje da koliko dobro roditelji razumeju svoju decu i upravljaju sopstvenim emocijama u velikoj meri utiče na vreme za domaći zadatak. Roditelji koji dobro razumeju svoju decu pružaju im veću podršku i pomažu im da postanu nezavisniji i motivisani da uče. S druge strane, roditelji koji imaju problema sa upravljanjem svojim emocijama češće se ponašaju negativno, što može otežati deci da ostanu angažovani i da dobro uče.
Istraživači sa Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu otkrili su nove uvide u mehanizme koji doprinose sposobnosti roditelja da podrže svoju decu u akademskom smislu. Predvođeni dr Naama Gerši i dr. Učenica Racheli Cohen iz Škole za obrazovanje, u saradnji sa prof. Maaian Davidovom iz Škole za socijalni rad i socijalnu zaštitu, istraživanje je istražilo zašto se toliko roditelja muči da podrži svoju djecu tokom domaćeg zadatka.
Istraživanje pokazuje da emocionalni i kognitivni procesi roditelja mogu u velikoj meri uticati na njihovu interakciju sa decom tokom vremena za domaći zadatak. Proučavajući 101 izraelskog roditelja i njihovu decu osnovnoškolskog uzrasta, istraživači su identifikovali faktore koji mogu pomoći ili ometati podršku koju roditelji pružaju kod kuće.
Rad pod naslovom „Zašto stvari mogu poći naopako kada roditelji pokušavaju da pomognu deci sa domaćim zadatkom: Uloga roditeljske regulacije emocija i mentalizacije“, sada je objavljen u Journal of Educational Psychology.
Deca obično troše oko jedan do dva sata dnevno na domaći zadatak, ali to varira u zavisnosti od uzrasta i zahteva škole. Mnogi roditelji smatraju da je izazov da uravnoteže sopstvene odgovornosti dok istovremeno podržavaju svoju decu u akademskom smislu, što može dovesti do stresa i sukoba. Poboljšanje ove dinamike je ključno.
Jedan od ključnih nalaza je uloga roditeljske mentalizacije — sposobnost da se percipiraju i tumače misli i osećanja svoje dece. Roditelji koji su dobri u mentalizaciji više podržavaju i manje kontrolišu, stvarajući bolje okruženje za domaće zadatke koje može podstaći samostalno učenje i motivaciju dece.
Nasuprot tome, roditelji koji se bore sa upravljanjem svojim emocijama imaju tendenciju da izraze negativna ponašanja, poput frustracije ili obeshrabrenja, što može učiniti domaći zadatak stresnim i smanjiti angažman njihovog deteta.
„Naše istraživanje baca svetlo na to kako emocionalni i mentalni procesi roditelja utiču na njihovo učešće u obrazovanju njihove dece“, objasnio je dr Gerši. „Razumevanje ovih faktora može pomoći u razvoju strategija koje poboljšavaju interakcije roditelja i dece tokom domaćeg zadatka, a samim tim i povećavaju sposobnost roditelja da podrže i podstaknu učenje svoje dece.“
Praktična primena ovih nalaza mogla bi da uključi programe obuke roditelja i obrazovne strategije za poboljšanje svesti roditelja o njihovim emocionalnim stanjima i veštinama mentalizacije, sa ciljem da se poboljša podrška roditelja i podstakne bolji akademski rezultati i odnosi.
