Multipla skleroza (MS) je podmukla bolest. Pacijenti pate jer njihov imuni sistem napada sopstvena nervna vlakna, što inhibira prenos nervnih signala. Ljudi sa MS doživljavaju blago do ozbiljno oštećenje motoričke funkcije i senzorne percepcije na različite načine. Ova oštećenja ometaju njihove svakodnevne aktivnosti i smanjuju njihov ukupni kvalitet života.
Koliko god da su simptomi i napredovanje bolesti individualni, toliko je i način na koji se leči. Da bi pratili progresiju bolesti i mogli da preporuče efikasne tretmane, lekari redovno traže od svojih pacijenata da opišu svoje simptome, kao što je umor.
Pacijenti su stoga suočeni sa teškim zadatkom da moraju da daju informacije o svom zdravstvenom stanju i onome za šta su bili sposobni u proteklih nekoliko nedelja, pa čak i meseci, iz sećanja. Podaci prikupljeni na ovaj način mogu biti netačni i nepotpuni jer pacijenti mogu pogrešno zapamtiti detalje ili prilagoditi svoje odgovore društvenim očekivanjima. A pošto ovi odgovori imaju značajan uticaj na to kako se beleži napredovanje bolesti, može se pogrešno upravljati.
„Lekari bi imali koristi od pristupa pouzdanim, čestim i dugoročnim merenjima zdravstvenih parametara pacijenata koji daju tačan i sveobuhvatan uvid u njihovo zdravstveno stanje“, objašnjava Shkurta Gashi. Ona je glavni autor nove studije i postdoc u grupama koje vode profesori ETH Christian Holz i Gunnar Ratsch na Odeljenju za računarske nauke, kao i saradnik ETH AI Centra.
Zajedno sa kolegama iz ETH Ciriha, Univerzitetske bolnice u Cirihu i Univerziteta u Cirihu, Gashi je sada pokazao da fitnes trackeri i pametni telefoni mogu pružiti ovu vrstu pouzdanih dugoročnih podataka sa visokom vremenskom rezolucijom. Njihova studija objavljena je u časopisu npj Digital Medicine.
Digitalni markeri za MS
Istraživači su regrutovali grupu dobrovoljaca — 55 sa MS i još 24 koja su služila kao kontrolni subjekti — i svakoj osobi dali traku za praćenje fitnesa. Tokom dve nedelje, istraživači su prikupljali podatke sa ovih nosivih uređaja, kao i sa pametnih telefona učesnika. Zatim su izvršili statističke testove i analizu mašinskog učenja ovih podataka kako bi identifikovali pouzdane i klinički korisne informacije.
Posebno značajnim su se pokazali podaci o fizičkoj aktivnosti i pulsu koji su prikupljeni sa nosivih uređaja učesnika. Što je veća težina bolesti i nivo umora kod učesnika, to je bila manja njihova fizička aktivnost i varijabilnost srčane frekvencije. U poređenju sa kontrolama, pacijenti sa MS-om su činili manje koraka dnevno, bili su angažovani u ukupnom nižem nivou fizičke aktivnosti i registrovali su konzistentnije intervale između otkucaja srca.
Koliko često su ljudi koristili svoj pametni telefon, takođe je pružilo važne informacije o težini bolesti i nivoima umora: što je učesnik studije ređe koristio svoj telefon, to je veći nivo invaliditeta i teži nivo umora. Istraživači su stekli uvid u motoričke funkcije putem testa pametnog telefona nalik igrici.
Razvijen u ETH pre nekoliko godina, ovaj test zahteva od korisnika da dodirne ekran što je brže moguće kako bi se virtuelna osoba pomerila što je brže moguće. Praćenje koliko brzo osoba tapka i kako se njena frekvencija tapkanja menja tokom vremena omogućava istraživačima da izvuku zaključke o njihovim motoričkim veštinama i fizičkom umoru.
„Sve u svemu, kombinacija podataka sa fitnes trackera i pametnog telefona omogućava nam da razlikujemo zdrave učesnike i one sa MS sa visokim stepenom tačnosti“, kaže Gaši. „Kombinovanje informacija koje se odnose na nekoliko aspekata bolesti, uključujući fiziološke, bihevioralne, motoričke performanse i informacije o spavanju, ključno je za efikasnije i tačnije praćenje bolesti.
Pouzdan pristup
Ovaj novi pristup daje obolelima od MS-a jednostavan način prikupljanja pouzdanih i klinički korisnih dugoročnih podataka tokom svog svakodnevnog života. Istraživači očekuju da ova vrsta podataka može dovesti do boljih tretmana i efikasnijih tehnika upravljanja bolestima: sveobuhvatniji, precizniji i pouzdaniji podaci pomažu stručnjacima da donesu bolje odluke i možda čak predlože efikasne tretmane ranije nego ranije. Štaviše, procena ovih podataka o pacijentima omogućava stručnjacima da provere efikasnost različitih tretmana.
Istraživači su sada svoj skup podataka učinili dostupnim drugim naučnicima. Oni takođe ističu potrebu za većom studijom i više podataka kako bi se razvili pouzdani i uopšteni modeli za automatsku evaluaciju. U budućnosti, takvi modeli bi mogli omogućiti pacijentima sa MS-om da dožive značajno poboljšanje u svom životu zahvaljujući podacima sa fitnes trackera i pametnih telefona.
