Australijski istraživači su otkrili kako promene nivoa antitela tokom vremena mogu predvideti koja deca će verovatno prerasti svoju alergiju na kikiriki.
Istraživanje, koje je vodio Murdoch Children’s Research Institute (MCRI) u Melburnu i objavljeno u časopisu Alergija, pokazalo je da dve trećine dece sa alergijom na kikiriki ostaje alergično do 10. godine. Ali za one koji su prirodno prerasli svoju alergiju, većina je to postigla. sa šest godina.
Studija je bila prva koja je koristila antitela kao biomarkere za identifikaciju uporne ili rešene alergije na kikiriki tokom prvih 10 godina života kod dece koja su prirodno prerasla svoju alergiju bez kliničke intervencije.
Porast ili pad nivoa dva antitela (sIgG 4 i sIgE) koja reaguju na alergene kikirikija bili su ključni za određivanje rešavanja alergije. Promene u krvi ova dva antitela otkrivene su kod dece koja su prirodno prerasla svoju alergiju.
Nivoi antitela izmereni pri postavljanju dijagnoze nisu predvideli ko će prerasti svoju alergiju na kikiriki, ali promene u ovim nivoima tokom vremena otkrivaju ko će to prerasti.
Studija je uključivala 156 novorođenčadi u Melburnu sa potvrđenom alergijom na kikiriki iz HealthNuts studije koja su praćena u dobi od četiri, šest i 10 godina sa upitnicima, kožnim ubodnim testovima, krvnim testovima i oralnom hranom.
Alergija na kikiriki se rešila kod trećine dece do 10 godina, pri čemu su skoro svi koji su prerasli alergiju to učinili u dobi od četiri do šest godina.
Istraživačica MCRI Kejla Parker rekla je da će nalazi pomoći kliničarima da bolje identifikuju koja deca će verovatno imati stalnu alergiju na kikiriki i osigurati da dobijaju stalno obrazovanje i upravljanje.
„Pre ovog istraživanja se malo znalo o tome da li se antitela mogu koristiti kao biomarkeri za prirodno rešavanje alergije na kikiriki tokom godina osnovne škole“, rekla je ona. „Otkrili smo da su longitudinalne promene korisnije u predviđanju te dece na putu ka rešavanju alergije na kikiriki nego oslanjajući se na jedan snimak u jednom vremenskom trenutku.“
Parker je rekao da je redovan pregled dece sa alergijom na kikiriki od strane alergologa važan kako bi se osiguralo da dobiju najprikladniju kliničku negu.
„Deca alergična na kikiriki koja imaju opadajuće markere antitela mogu imati koristi od dodatnih poseta svom alergologu kako bi odredili pravo vreme za praćenje izazova sa hranom kako bi potvrdili da li je njihova alergija na kikiriki nestala“, rekla je ona.
„Oni sa visokim ili rastućim nivoima ovih biomarkera manje su verovatno da će spontano prerasti svoju alergiju na kikiriki i mogli bi biti prioritet za potencijalne opcije ranog lečenja ako su dostupne.
„Trenutno ne postoji rutinski dostupan tretman za alergiju na kikiriki i deca bi trebalo da strogo izbegavaju alergene na kikiriki, međutim, inovativne opcije lečenja su dostupne kroz klinička ispitivanja alergije na hranu, koja su navedena u Direktorijumu studija alergija Nacionalnog centra izvrsnosti za alergije.
Dolazi nakon što je još jedna nova studija, koju je vodio MCRI, otkrila da alergijske bolesti i dalje predstavljaju značajan teret za javno zdravlje kod australijske dece, pri čemu alergije pogađaju 40% dece osnovnoškolskog uzrasta, a trećina ima višestruke alergije.
Objavljeno u časopisu The Journal of Allergi and Clinical Immunologi: In Practice, istraživanje je pokazalo da 45% novorođenčadi sa alergijom na hranu ima trajne simptome do 10. godine.
Između šeste i desete godine, prevalencija astme je ostala slična na oko 13%, stope ekcema su se smanjile sa 15% na 13%, dok se broj slučajeva polenske groznice povećao sa 15% na 25%.
Vanredni profesor MCRI Rejčel Piters rekla je da je istraživanje naglasilo važnost strategija prevencije i lečenja, posebno za alergije na orahe, kao i za ekcem, astmu i polensku groznicu.
„Razumevanje kako se prevalencija alergija razlikuje tokom školskih godina ima važne implikacije na informisanje o teretu bolesti, dodeljivanje resursa zdravstvene zaštite i poboljšanje planiranja škole i radne snage“, rekla je ona.
Ćerka mame iz Melburna Vivijen Lai, Emilija, 3, ima višestruke alergije na hranu (kravlje mleko, kikiriki, jaja, indijski oraščići i pistacije). Emiliji je prvi put dijagnostikovana alergija na kravlje mleko nakon 10 meseci nakon alergijske reakcije na jogurt.
„U početku je mogla da toleriše ovu hranu, tako da je bio veliki šok kada je test na alergiju bio pozitivan na toliko različitih alergena“, rekla je Vivijen. „Trudimo se da izbegnemo alergene na mestima kao što su restorani i obdaništa i sledimo akcioni plan za alergije, ali Emilija i dalje ima reakcije s vremena na vreme.
U prvih šest meseci na poslu nakon što je imala Emiliju, koja je tada imala jednu godinu, Vivijen je rekla da je dobijala česte pozive iz vrtića.
„To je izazivalo anksioznost za nas i osoblje koje je pokušavalo da otkrije šta izaziva alergijske reakcije“, rekla je ona. „Uvek brinemo, jer čak i ako na etiketi hrane ili na meniju piše da nema tragova određene hrane, to nije uvek tačno.
Emilijina najteža alergijska reakcija usledila je nakon što je pojela ono što se smatralo da je žele bez mleka, dan nakon njenog trećeg rođendana.
„Sutradan smo jeli ostatke sa rođendanske zabave kada je Emilija počela nekontrolisano da kašlje i dobija koprivnjaču nakon što je jela žele“, rekla je Vivijen.
„Dali smo joj antihistaminike, ali to je samo nakratko smanjilo otok na njenom licu. Počela je panika, pa smo odlučili da prvi put upotrebimo EpiPen i pozvali hitnu pomoć.“
Emiliji je pružena pomoć u bolnici i otpuštena je četiri sata kasnije. Vivijen je rekla, s obzirom na to koliko alergije mogu biti opasne po život, najnoviji MCRI oko kojeg će deca verovatno prerasti svoju alergiju na kikiriki predstavlja značajan razvoj.
„Nalaz daje porodicama poput naše izvesnu sigurnost u budućnost“, rekla je ona. „Čak i ako test krvi pokaže da Emilija neće prerasti svoju alergiju na kikiriki, to nam barem daje plan za budućnost, znajući da će ovo biti doživotni izazov i da ćemo morati pažljivo da upravljamo njenom ishranom.
Vanredni profesor Peters i Parker su takođe članovi Nacionalnog centra izvrsnosti za alergije (NACE) i Centra za istraživanje alergija na hranu (CFAR), oba sa sedištem u MCRI kako bi pomogli u ubrzavanju istraživanja alergijskih bolesti širom Australije.
Istraživači sa Univerziteta u Melburnu, Kraljevske dečje bolnice, Monaš dečije bolnice i Univerziteta Kvinslend takođe su doprineli nalazima.
