Kada se London suočio sa bubonskom kugom 1665. godine, mnogi ljudi su očajnički tražili način da zaštite sebe i svoje najmilije od bolesti. Jedna široko prihvaćena metoda sastojala se od mešanja dva mala čena belog luka u pola litre svežeg mleka. Ljudi su verovali da će ispijanje ovog koktela ujutru, na prazan stomak, sprečiti bolest koja se plašila.
Poput onih koji su preživeli veliku kugu u Londonu, mnogi ljudi su tražili lekove koji bi sprečili COVID-19, zbog čega su se na društvenim mrežama širile tvrdnje da beli luk može da izleči ili zaštiti ljude. Ove tvrdnje su navele ogorčenu Svetsku zdravstvenu organizaciju da objavi tvitove upozorenja.
Nažalost, uprkos laboratorijskim studijama koje pokazuju da beli luk zaista ima jedinjenja sa antimikrobnim svojstvima, ideja o unosu belog luka kako bi se sprečila infekcija bilo kojom bakterijom ili virusom je uglavnom folklorna.
Narodni lekovi mogu zvučati benigno, ali mogu povrediti ljude. Jedna 72-godišnja žena je završila sa hemijskom opekotinom na jeziku zbog svakodnevnog konzumiranja sirovog belog luka u pokušaju da se zaštiti od koronavirusa, na primer.
Ideja o belom luku kao opštem leku ima svoju osnovu u medicinskoj narodnoj mudrosti, što je krovni izraz za neproverena, široko rasprostranjena verovanja o bilo čemu što ima veze sa zdravljem i bolešću.
Narodna mudrost često ima određen nivo zavodljive intuitivnosti i uglavnom potiče iz kulturnih verovanja, kao i dugih tradicija. Narodna mudrost može uključivati biljne lekove, preporuke za ishranu i savete o praćenju specifičnih ponašanja. Često se prenosi usmenom predajom kroz generacije i može biti jedan od razloga zašto mitovi o uzrocima i lekovima bolesti opstaju, uprkos napretku medicinske nauke.
Na primer, nepokolebljivo uverenje mnogih ljudi da je jedenje pre nego što odete na kupanje opasno, nema naučnu osnovu. Iako se logika čini ubedljivom, istraživači su razotkrili ideju da jedenje pre plivanja izaziva utapanje.
Narodna mudrost je komplikovana jer s jedne strane uglavnom spada u kategoriju dezinformacija, ali se s druge strane ne uklapa sasvim u uobičajenu klasu dezinformacija (kao što su lažne vesti ili obmanjujuća reklama). Ako neko podržava narodnu mudrost, to nije nužno jak pokazatelj da ima antinaučna uverenja.
Ljudi koji veruju u „izgladnjivanje od groznice“, na primer, takođe mogu biti za vakcine. Isto tako, ne bi bilo neobično da osoba koja se pridržava zvaničnih zdravstvenih preporuka koristi i narodnu mudrost kao dodatnu zaštitu od, na primer, koronavirusa.
Međutim, ideja da je narodna mudrost pretežno benigna može biti razlog zašto joj stručnjaci obraćaju manje pažnje. Na primer, verovanje da vam toplo mleko pre spavanja pomaže da zaspite neće vam štetiti (čak i ako nije tačno). Međutim, druga uverenja mogu biti opasna, kao što je ideja da jedenje određene hrane može ojačati vaš imunitet, što može navesti ljude da pomisle da ne moraju da se vakcinišu protiv gripa ili COVID-a.
Narodna mudrost, kao i druge vrste dezinformacija koje nisu podržane naukom, često se šire na društvenim medijima, što znači da može predstavljati pretnju po javno zdravlje.
Na primer, 2020. godine, kada je Velika Britanija ušla u blokadu, Centar za opekotine u dečjoj bolnici u Birmingemu zabeležio je 30-struko povećanje broja povreda od opekotina usled udisanja pare. Ovo je uzrokovano narodnom mudrošću na društvenim medijima koja je zavarala roditelje da veruju da udisanje pare može sprečiti ili lečiti simptome respiratornog trakta. Ovo je bilo posebno obeshrabrujuće jer su studije objavljene širom sveta od 1969. godine istakle opasnosti od udisanja pare.
Dok neki primeri narodne mudrosti imaju nivo biološke verodostojnosti, drugi nemaju. Na primer, verovanje da „jedna jabuka na dan odvraća doktora“, medicinska narodna poslovica iz oko 1870. godine, verovatno je bilo zasnovano na mudrosti da su jabuke pune hranljivih materija.
Zanimljivo je da su naučnici otkrili da iako sadržaj vitamina u jabukama možda nije izuzetan, jabuke se smatraju takozvanom funkcionalnom hranom (koja mora da ispunjava naučne kriterijume, za razliku od „superhrane“ zbog broja bioaktivnih supstanci koje imaju. za koje se čini da promovišu zdravlje.
Narodna mudrost neće uskoro nestati. Zato moramo razumeti šta ljude navodi da veruju u to i u kojoj meri to dovodi u pitanje verovanja u nauku. Čini se da postoji složen odnos između verovanja u narodnu mudrost i onoga što ljudi zapravo rade da bi zaštitili svoje zdravlje. Razumevanje ovog odnosa može biti ključno za sprečavanje njegovih štetnih efekata. Životi mogu zavisiti od toga.