U studiji koja je nedavno objavljena u PLoS Pathogens, istraživači iz AIMES-a, Centra za unapređenje integrisanih medicinskih i inženjerskih nauka na Institutu Karolinska, identifikovali su jedan od suptilnih — ali efikasnih — puteva pomoću kojih ljudska koža razlikuje komensale i patogene. Razumevanje ovih mehanizama otvara puteve za nove ciljeve lečenja i prevencije, a posebno načine na koje se može poboljšati urođeni imunitet kako bi se sprečile infekcije otporne na antibiotike.
„Pokazuje kako ljudska koža razlikuje svoju komenzalnu mikrobiotu i potencijalno patogene bakterije koje izazivaju infekcije kože i mekih tkiva“, kaže Keira Melikan, vanredni profesor na AIMES, Odeljenje za neuronauku i odgovarajući autor članka.
„Izazov u istraživanju infekcija je razumeti kako naše telo prepoznaje korisnu mikrobiotu u poređenju sa onim bakterijama koje predstavljaju pretnju. Istraživači su proučavali kako je ljudska koža reagovala na kolonizaciju uobičajenih komenzalnih bakterija Staphilococcus epidermidis u poređenju sa klinički važnim Staphilococcus otpornim na meticilin. aureus (MRSA)“, nastavlja Melikan.
„Identifikovali smo specifičan inflamatorni potpis kada je koža bila izložena MRSA. Ovaj signal bi mogao biti povezan sa imunim ćelijama koje žive u tkivu, Langerhansovim ćelijama“, kaže Julia C. Lang, postdoktorski istraživač na AIMES-u i prvi autor članka.
Porast antimikrobne rezistencije (AMR) znači da bakterijske infekcije postaju sve teže efikasno lečiti. MRSA je vodeći uzrok smrti uzrokovanih AMR-om u razvijenim zemljama i potrebne su nove mogućnosti prevencije i lečenja.
Ova studija je sprovedena korišćenjem in vitro modela ljudske kože i ćelijskih kultura da bi se rešila interakcija između domaćina i bakterija u okruženju ljudske kože.
I imunoterapija i probiotici su predloženi kao potencijalne metode za sprečavanje i lečenje kožnih infekcija, a ova studija se bavi oba aspekta životne sredine ljudske kože. Nedostatak prethodnih istraživanja infekcija kože je oslanjanje na modele miša. Postaje jasno da se koža miša značajno razlikuje od ljudske, ne samo po strukturi, već i po svom imunološkom odgovoru na bakterije.
Razumevanje kako ljudska koža razlikuje komensale od patogena i koje ćelije kože posreduju u ovoj diferencijaciji, biće od ključnog značaja za tekući razvoj novih tretmana.
„Želimo dalje da razumemo signalne puteve u ljudskoj koži, koristeći jednoćelijsko sekvenciranje i prostornu transkriptomiju u osnovnim objektima Karolinska instituta“, kaže Melikan.
Sa bakterijske perspektive, istraživači se fokusiraju na aspekte bakterija koje ćelije kože otkrivaju dok razlikuju komensal od patogena.
