Hronična konzumacija alkohola može učiniti ljude osetljivijima na bol kroz dva različita molekularna mehanizma – jedan je vođen unosom alkohola, a drugi povlačenjem alkohola. To je jedan novi zaključak naučnika iz Scripps Research-a o složenim vezama između alkohola i bola.
Istraživanje, objavljeno u British Journal of Pharmacology 12. aprila 2023., takođe sugeriše potencijalne nove ciljeve lekova za lečenje hroničnog bola i preosetljivosti izazvanog alkoholom.
„Postoji hitna potreba da se bolje razume dvosmerna ulica između hroničnog bola i zavisnosti od alkohola“, kaže stariji autor Marisa Roberto, dr, Katedra za molekularnu medicinu porodice Šimel i profesor neuronauke u Scripps Research-u. „Bol je istovremeno široko rasprostranjen simptom kod pacijenata koji pate od zavisnosti od alkohola, kao i razlog zašto se ljudi ponovo teraju da piju.
Poremećaj upotrebe alkohola (AUD), koji obuhvata stanja koja se obično nazivaju zloupotreba alkohola, zavisnost od alkohola i zavisnost od alkohola, pogađa 29,5 miliona ljudi u SAD prema Nacionalnoj anketi o upotrebi droga i zdravlju iz 2021. Vremenom, AUD može izazvati razvoj brojnih hroničnih bolesti, uključujući bolesti srca, moždani udar, bolesti jetre i neke vrste raka.
Među mnogim uticajima dugotrajne konzumacije alkohola je bol: više od polovine ljudi sa AUD doživljava uporan bol neke vrste. Ovo uključuje alkoholnu neuropatiju, što je oštećenje nerva koje uzrokuje hronični bol i druge simptome. Studije su takođe otkrile da je AUD povezan sa promenama u načinu na koji mozak obrađuje signale bola, kao i sa promenama u načinu na koji dolazi do aktivacije imunog sistema. Zauzvrat, ovaj bol može dovesti do povećane konzumacije alkohola. Štaviše, tokom povlačenja, ljudi sa AUD-om mogu iskusiti alodiniju, u kojoj se bezopasni stimulus doživljava kao bolan.
Roberto i njene kolege su bile zainteresovane da saznaju osnovne uzroke ovih različitih vrsta bola povezanih sa alkoholom. U novoj studiji uporedili su tri grupe odraslih miševa: životinje koje su zavisne od alkohola (preterano piju), životinje koje su imale ograničen pristup alkoholu i koje se nisu smatrale zavisnima (umereno piju) i one koje nikada nisu uzimale alkohol.
Kod zavisnih miševa, alodinija se razvila tokom povlačenja alkohola, a kasniji pristup alkoholu značajno je smanjio osetljivost na bol. Odvojeno, oko polovine miševa koji nisu bili zavisni od alkohola takođe je pokazalo znake povećane osetljivosti na bol tokom povlačenja alkohola, ali, za razliku od zavisnih miševa, ova neuropatija nije poništena ponovnim izlaganjem alkoholu.
Kada je Robertova grupa tada izmerila nivoe inflamatornih proteina kod životinja, otkrili su da, iako su putevi upale bili povišeni i kod zavisnih i kod nezavisnih životinja, specifični molekuli su povećani samo kod zavisnih miševa. Ovo ukazuje da različiti molekularni mehanizmi mogu izazvati ove dve vrste bola. Takođe sugeriše koji inflamatorni proteini mogu biti korisni kao mete lekova za borbu protiv bolova uzrokovanih alkoholom.
„Ove dve vrste bola se veoma razlikuju, zbog čega je važno biti u stanju da ih razlikujemo i razvijemo različite načine lečenja svake vrste“, kaže prvi autor dr Vitorija Borgoneti, postdoktorski saradnik u Scripps Research-u.
Robertova grupa nastavlja studije o tome kako se ovi molekuli mogu koristiti za dijagnozu ili lečenje hroničnih bolnih stanja povezanih sa alkoholom.
„Naš cilj je da otkrijemo nove potencijalne molekularne mete koje se mogu koristiti za razlikovanje ovih vrsta bola i potencijalno koristiti u budućnosti za razvoj terapija“, kaže ko-stari autor dr Nicoletta Galeotti, vanredni profesor pretkliničke farmakologije na Univerzitetu u Firenci.
