Istraživači su nedavno otkrili stotine istorijskih izveštaja koji podržavaju ideju da su ljudi razvili jedinstveni talenat za izdržljivost tokom lova na plen. Ova otkrića pružaju nove dokaze koji podržavaju teoriju da su ljudi evoluirali telo prilagođeno za trčanje na duge staze kako bi sustigli plen.
Dok brze životinje poput geparda mogu brzo trčati na kratkim rastojanjima, ljudi su pokazali sposobnost da postepeno sustignu plen na velikim udaljenostima. Ovaj fenomen delimično je objašnjen sposobnošću ljudi da se znoje i tako održavaju nisku temperaturu tokom trčanja, za razliku od mnogih drugih životinja.
Istraživači sa kanadskog Univerziteta Trent i drugih institucija su otkrili mnoge izveštaje koji potvrđuju ovu teoriju, datirajući od 15. do 19. veka. Pronađeni izveštaji svedoče o lovu na plen trčanjem na velike udaljenosti širom sveta, od Arktika do Čilea, sa gotovo 400 primera.
Iako su skeptici iznosili sumnje u ovu teoriju, nova studija pruža obimne dokaze koji podržavaju ideju da su ljudi evoluirali telo koje je prilagođeno za trčanje na duge staze kako bi lovili plen.
Ovi izveštaji nisu samo arheološki kurioziteti, već nude i dublji uvid u evoluciju ljudi i naših sposobnosti. Oni sugerišu da je lov na izdržljivost možda bio ključni faktor u razvoju karakterističnih fizičkih osobina ljudi, uključujući sposobnost znojenja, koje su nas razlikovale od drugih primata.
Ova otkrića mogu imati širu primenu u našem razumevanju evolucije i adaptacije. Dalja istraživanja mogla bi pružiti još detaljniji uvid u naše drevne metode lova i kako su one oblikovale našu evoluciju.
