Zdravstveni radnici mogu predložiti ljudima da provode više vremena u prirodi kako bi pomogli u njihovoj fizičkoj kondiciji radeći aktivnosti u šumama, parkovima ili baštama, ali istraživanje je pokazalo da su programi zasnovani na prirodi takođe posebno efikasni za poboljšanje lošeg mentalnog zdravlja.
Naš prethodni rad je pokazao da važni aspekti zašto ovi programi funkcionišu uključuju povećanu povezanost sa prirodom, vreme daleko od pritisaka svakodnevnog života, veći osećaj svrhe, učenje novih veština, fizičku aktivnost i povećane mogućnosti za društvene interakcije.
Sve veći broj dokaza sada pokazuje da bi provođenje vremena u prirodnom okruženju takođe moglo poboljšati zdravlje i dobrobit ljudi koji imaju problema sa drogom i alkoholom.
Aktivnosti koje se nude na ovim programima mogu uključivati planinarenje, kampovanje, baštovanstvo, aktivnosti očuvanja i avanturističke aktivnosti kao što je penjanje po stenama, između ostalog.
Iako postoji povećana svest da vreme u prirodi može biti od koristi ljudima sa problemima sa drogom i alkoholom, do sada je bilo ograničeno istraživanje, posebno u Velikoj Britaniji, o tome kako najbolje osmisliti efikasne programe zasnovane na prirodi za ovu grupu.
Tokom naše studije, razgovarali smo sa osobljem koje radi u programima zasnovanim na prirodi za ljude sa lošim mentalnim zdravljem i problemima sa upotrebom supstanci, kao i sa istraživačima zainteresovanim za ulogu prirode za zdravlje, između ostalog. Rekli su nam da su razlozi zašto su ovi programi efikasni za ljude sa problemima sa drogom i alkoholom slični onima zašto poboljšavaju mentalno zdravlje.
Na primer, učesnici imaju koristi od bežanja od svakodnevnog stresa i prostora za razmišljanje. Povećanje fizičke aktivnosti takođe poboljšava opšte zdravlje.
Samopouzdanje koje ljudi steknu obavljanjem novih aktivnosti može im pomoći da povrate osećaj svrhe. Ovo može dovesti do pozitivnih promena pri čemu se više ne osećaju definisanim isključivo upotrebom supstanci.
Takođe se mogu osećati manje usamljeno zahvaljujući odnosima koji su izgrađeni sa osobljem i drugima koji koriste programe. Ovo je važno s obzirom na visok nivo usamljenosti i izolacije o kojima govore mnogi ljudi sa problemima sa alkoholom i drogom.
Konačno, razvoj odnosa sa drugim ljudima u programima koji se nisu suočili sa problemima sa drogom i alkoholom može smanjiti stigmu. Znamo da stigma koju doživljavaju ljudi sa problemima sa drogom i alkoholom može povećati verovatnoću štete od supstanci i smanjiti sklonost da dobiju pomoć.
Iako bi izloženost prirodi na ovaj način mogla da dovede do smanjenja upotrebe supstanci, važno je napomenuti da ovo nije eksplicitan cilj ovih programa. Šeme zasnovane na prirodi obično ne zahtevaju posvećenost smanjenju ili potpunom zaustavljanju upotrebe droga i alkohola koji su često prisutni u drugim okruženjima lečenja.
Umesto toga, fokus je na širim komponentama zdravlja, što znači da programi zasnovani na prirodi mogu koristiti ljudima bez obzira da li pokušavaju da smanje upotrebu supstanci ili ne.
Na osnovu uvida iz ovog istraživanja, stvorili smo novi okvir koji pokazuje kako se pozitivni rezultati postižu iz programa zasnovanih na prirodi za osobe sa lošim mentalnim zdravljem i problemima sa drogom i alkoholom.
Okvir pokazuje kako je to interakcija između vremena u prirodi, promena unutar osobe (kao što je povećano samopouzdanje) i promene u društvenim odnosima koje dovode do pozitivnih, holističkih rezultata. Nadamo se da, na osnovu naših nalaza, programi mogu biti dizajnirani i efikasnije implementirani za ovu grupu ljudi.
U 2021. godini registrovano je 4.859 smrtnih slučajeva povezanih sa drogom u Engleskoj i Velsu, a 1.330 u Škotskoj. Iste godine u Velikoj Britaniji je zabeležen 9.641 smrtni slučaj uzrokovan alkoholom.
Naročito, šteta od droga i alkohola nije jednaka u svim društvenim grupama. Na primer, u siromašnim oblastima Škotske, smrtnost i od droge i od alkohola je znatno veća.
Političari, istraživači i stručnjaci za lečenje narkotika opisali su nivo štete od droge u Velikoj Britaniji kao vanrednu situaciju za javno zdravlje.
Međutim, ljudi koji se suočavaju sa problemima sa drogom i alkoholom mogu smatrati izazovima i bolesti zavisnosti i usluge mentalnog zdravlja zbog stigme, prethodnih negativnih iskustava i nerealnih očekivanja o prestanku upotrebe supstanci.
Dodavanje programa zasnovanih na prirodi kao pristupa lečenju ima potencijal da odgovori na nekoliko preporuka politike u politici droga i alkohola u Škotskoj i široj Velikoj Britaniji.
Na primer, suočavanje sa stigmom, pružanje holističkog pristupa, povećan fokus na angažovanje sa onima koji trenutno nemaju pristup uslugama i veća podrška projektima u zajednici, svi su istaknuti kao načini za poboljšanje pristupa podršci i lečenju. Programi zasnovani na prirodi za osobe sa problemima sa drogom i alkoholom imaju za cilj postizanje svih ovih ciljeva.
Takođe, programi mogu pružiti podršku ljudima koji imaju poteškoća i sa upotrebom supstanci i sa mentalnim zdravljem. Ovo je važno jer 70% ljudi koji koriste usluge droge i 86% ljudi koji koriste usluge alkohola takođe imaju probleme sa mentalnim zdravljem.
Ako se koristi kao deo plana lečenja upotrebe supstanci gde su prioriteti preferencije i potrebe korisnika usluge. Programi zasnovani na prirodi mogli bi biti održivo rešenje za podršku ljudima sa problemima sa drogom i alkoholom u vreme kada su povezane štete sve veće.
Sve veći pritisak na službe za drogu i alkohol da pruže podršku ljudima sa mnogo različitih, složenih potreba znači da je istraživanje novih inicijativa, poput programa zasnovanih na prirodi, sada od suštinskog značaja — posebno među onima koji se već suočavaju sa zdravstvenim i socijalnim nejednakostima.
