Mogu li hranljive materije biljnog porekla da promene crevne bakterije da utiču na funkciju mozga? Naučnici sa Medicinskog centra Univerziteta u Lajpcigu, Instituta Maks Plank za ljudske kognitivne nauke i nauke o mozgu i Helmholc centra za istraživanje životne sredine istraživali su ovo pitanje u studiji odraslih sa prekomernom težinom.
Njihovi nalazi, objavljeni u časopisu Gut, sugerišu da dijetalna vlakna mogu uticati i na sastav crevnih bakterija i na signale nagrade u mozgu i povezano donošenje odluka o hrani.
Prebiotici se koriste za podsticanje kolonizacije korisnih bakterija u crevima. Ova neprobavljiva dijetalna vlakna nalaze se u namirnicama biljnog porekla kao što su luk, praziluk, artičoke, pšenica, banane i u visokim koncentracijama u korenu cikorije. Oni podržavaju zdravlje creva promovišući rast i aktivnost korisnih crevnih bakterija. Istraživači su sada istražili da li određeni prebiotici takođe mogu uticati na funkciju mozga poboljšavajući komunikaciju između crevnog mikrobioma i mozga.
Interventna studija koju je vodio Medicinski centar Univerziteta u Lajpcigu pokazuje da konzumacija visokih doza dijetetskih prebiotika dovodi do smanjenja aktivacije mozga koja je povezana sa nagradom kao odgovor na visokokalorične stimuluse hrane. „Rezultati sugerišu potencijalnu vezu između zdravlja creva i funkcije mozga, u ovom slučaju donošenja odluka o hrani“, kaže PD dr Veronika Vite, koautor studije i naučnik sa Medicinskog centra Univerziteta u Lajpcigu.
Za studiju su odabrani mladi do sredovečni odrasli koji su imali višak kilograma koji su sledili svejednu, zapadnjačku ishranu. 59 dobrovoljaca konzumiralo je 30 grama inulina, prebiotika iz korena cikorije, dnevno tokom 14 dana. Tokom funkcionalnog snimanja magnetnom rezonancom, učesnicima su pokazane slike hrane i pitane koliko žele da jedu prikazane obroke. Nakon eksperimenta sa magnetnom rezonancom, dobili su jelo sa najvećom ocenom i zamolili da ga pojedu.
MRI pregled je ponovljen u četiri vremenske tačke, pre i posle primene prebiotika i pre i posle placebo faze u kojoj su učesnici dobijali preparat sa identičnom gustinom energije, ali bez prebiotika. Kada su učesnici procenjivali visokokaloričnu hranu, bilo je relativno manje aktivacije područja mozga koja su povezana sa nagradom nakon što su konzumirali prebiotska vlakna. Ovaj efekat je praćen promenom sastava crevnih bakterija.
Nalazi, izvedeni iz naprednog neuroimaginga, sekvencioniranja crevnih bakterija sledeće generacije i kombinovanih analiza potencijalnih metaboličkih puteva, sugerišu da funkcionalne mikrobne promene mogu biti u osnovi izmenjenog odgovora mozga na visokokaloričnu hranu. Uzorci krvi učesnika natašte su podvrgnuti analizi gastrointestinalnih hormona, glukoze, lipida i inflamatornih markera. Pored toga, mikrobiota creva i njihovi metaboliti, odnosno kratkolančane masne kiseline, merene su u uzorcima stolice. Istraživanje je sprovedeno u okviru Kolaborativnog istraživačkog centra 1052, Mehanizmi gojaznosti.
„Potrebne su dalje studije kako bi se istražilo da li tretmani koji menjaju mikrobiom mogu otvoriti nove puteve za manje invazivne pristupe prevenciji i lečenju gojaznosti. Bolje razumevanje osnovnih mehanizama između mikrobioma, creva i mozga moglo bi pomoći u razvoju novih strategije koje promovišu zdravije navike u ishrani kod ljudi u riziku“, kaže dr Vite. Trenutno je u toku naknadna studija koja ispituje efekte dugotrajne primene visokih doza prebiotika tokom šest meseci na ponašanje u ishrani, funkciju mozga i telesnu težinu kod ljudi koji žive sa prekomernom težinom i gojaznošću.
