Rak želuca (GC) se rangira kao peti najčešći i četvrti najsmrtonosniji rak širom sveta, predstavljajući značajne zdravstvene izazove, posebno u Kini, gde je najrašireniji i čini skoro polovinu novodijagnostikovanih i smrtnih slučajeva. Pored somatskih mutacija, kompleksna patologija GC-a je takođe određena izloženošću spoljnim faktorima kao što su ishrana i mikroorganizmi kao što su Helicobacter pilori, Streptococcus anginosus i Candida albicans.
Dakle, dugotrajno otvoreno pitanje u ovoj oblasti je kako se intrinzične mutacije genetskog pokretača, kao što je gubitak TP53, koordiniraju sa ekstrinzičnim faktorima rizika kao što je mikrobna infekcija za pokretanje tumorigeneze želuca.
Uvodnik koji je doprineo dr Zhaocai Zhou, objavljen u Cancer Biology & Medicine, sistemski je analizirao rad koji su objavile Loveove i Curtisove grupe u Nature, a koji baca svetlo na kritičnu ulogu gubitka TP53, gena poznatog po svojim funkcijama supresije tumora, u pokretanju GC inicijacije. Nova publikacija takođe govori o ograničenjima i budućim pravcima ove istraživačke oblasti u razvoju.
Koristeći inovativne životinjske modele i najsavremenije genomske tehnologije, istraživači su bili u mogućnosti da prate ćelijske transformacije u realnom vremenu. Njihovi ključni nalazi pokazuju da gubitak funkcije gena TP53 u početku dovodi do povećanja hromozomske nestabilnosti. Ova rana nestabilnost, obeležena široko rasprostranjenim genetskim preuređivanjem, povećava sklonost ka razvoju agresivnih osobina raka.
Kako bolest napreduje, specifične promene gena, uključujući promene u broju kopija gena i strukturnim varijacijama, javljaju se u relativno definisanom, ali ne slučajnom redosledu, što je ključno da rak dostigne svoj puni maligni potencijal. Važno je da su dve grupe identifikovale različite faze genetske evolucije, sve povezane sa pogoršanjem bolesti.
Početna faza uključuje suptilne genomske promene, praćene izraženijim genetskim promenama koje učvršćuju rast i širenje raka. Ovaj obrazac progresije nudi potencijalne markere za rano otkrivanje i inspiriše preventivne ili terapijske strategije sa ciljem da se prekine ovaj smrtonosni evolucijski put.
„Razumevanje uloge gubitka TP53 u mapi puta GC patologije otvara nove puteve za rano otkrivanje i intervenciju GC. Identifikovanjem genetske putanje evolucije tumora, kliničari mogu potencijalno da osmisle strategije za presretanje puta do raka mnogo ranije. Štaviše, ovi nalazi podržavaju upotrebu personalizovanih pristupa medicine prilagođenih genetskom profilu pojedinačnih tumora“, rekao je dr Džou.
„U tom smislu, neposredno istaknuto pitanje je procena kako spoljašnji faktori utiču na evolucionu putanju TP53 u vezi sa gubitkom tokom pokretanja i razvoja GC-a; a buduće studije bi mogle ponovo otkriti ekstrinzične faktore u paradigmi drugog udarca.“
