Nova studija Lajbnicovog instituta za istraživanje i epidemiologiju prevencije – BIPS je istraživala kako emocionalna stanja utiču na navike u ishrani dece i adolescenata i koje intervencije pomažu da se promene nezdrave navike u ishrani. Istraživanje se fokusira na ulogu stresa i impulsivnosti u izboru hrane, posebno u odnosu na slatku i masnu hranu. Sada je objavljen u Međunarodnom časopisu za bihejvioralnu ishranu i fizičku aktivnost.
„Naša studija pokazuje da emocionalna stanja, posebno negativni stres, imaju značajan uticaj na izbor ishrane kod adolescenata“, objašnjava Stefani Do, naučnik u BIPS-u i prvi autor publikacije. „Ovo otkriće može pomoći u razvoju efikasnih intervencija koje imaju za cilj promenu nezdravih obrazaca ishrane.“
Da bi istražio odnos između emocija, impulsivnosti i sklonosti prema slatkoj i masnoj hrani, Doov tim je analizirao podatke iz evropske kohorte IDEFICS/I.Famili.
Obimna multicentrična studija u osam evropskih zemalja (Belgija, Kipar, Estonija, Nemačka, Mađarska, Italija, Španija, Švedska), koja je istraživala efekte ponašanja povezanih sa zdravljem na gojaznost i metaboličke poremećaje kod dece i adolescenata.
Istraživanje je počelo 2007. godine sa 16.230 dece uzrasta od dve do devet godina i nastavljeno je u daljim talasima do 2021. U trenutnoj studiji, Doov tim je hipotetički stavio sve adolescente na visok nivo blagostanja ili nizak rezultat impulsivnosti i uporedio ih sa niskim i visoke rezultate za procenu uticaja na sklonost jedenju slatke i masne hrane.
„Potrošnja nezdrave hrane, poput slatke ili masne hrane, kao odgovor na negativne emocije, često je neregulisana strategija našeg tela da se nosi sa negativnim emocijama, kao što su strah, bes, frustracija, stres ili tuga“, objašnjava PD dr. Antje Hebestreit, šef odeljenja za poremećaje u vezi sa životnim stilom u BIPS-u.
„Upoređujući efekte blagostanja i impulsivnosti na sklonost jedenju nezdrave hrane, naše analize sugerišu da impulsivnost može imati jači efekat. Ovo naglašava važnost mera koje smanjuju impulsivnost vođenu emocijama. Sport bi, na primer, mogao da pomogne u tom pogledu.“
Adolescenti koji pate od hroničnog stresa skloni su impulsivnom ponašanju i stoga su veoma podložni sve većoj dostupnosti i reklamiranju nezdrave hrane kao što su slatkiši ili čips.
Rezultati studije su posebno relevantni s obzirom na snažno prisustvo i marketing nezdrave hrane u Evropi. Adolescencija je vreme kada mladi ljudi uče strategije kako da se bolje nose sa stresom.
Zbog toga je ova starosna grupa posebno pogodna za odgovarajuće preventivne mere. Ako osoba nauči nezdravo ponašanje tokom ove faze, ono obično ostaje doživotno. Prema timu u svom radu, dalja istraživanja efikasnih intervencija su stoga veoma važna.
