Studija objavljena u American Journal of Clinical Nutrition ističe da Planetarna zdravstvena ishrana, koja promoviše konzumiranje neprerađene biljne hrane uz umerenu količinu mesa i mlečnih proizvoda, može značajno smanjiti rizik od prerane smrti za 30%. Osim toga, ova ishrana može imati značajan pozitivan uticaj na životnu sredinu, saopštava CBS News.
Istraživači su analizirali zdravstvene podatke više od 200.000 osoba uključenih u Studiju zdravlja medicinskih sestara I i II, kao i Studiju praćenja zdravstvenih radnika, koji su redovno popunjavali upitnike o ishrani tokom perioda od 34 godine. Prema saopštenju, ishrana učesnika je ocenjivana na osnovu njihovog unosa 15 različitih grupa namirnica, uključujući cela zrna, povrće, živinu i orašaste plodove, kako bi se procenilo koliko su se pridržavali preporučene ishrane. Rezultati studije ukazuju da je svaki glavni uzrok smrti, uključujući srčane bolesti, bolesti pluća i rak, značajno smanjen kod osoba koje su se najviše pridržavale planetarne zdravstvene ishrane, poznate i kao planetarna ishrana.
Ovo istraživanje predstavlja prvi veliki projekat koji je procenio zdravstvene benefite određenog tipa ishrane, pri čemu je utvrđeno da takva ishrana može smanjiti emisiju gasova staklene bašte za 29% i smanjiti korišćenje zemljišta za 51%. Stručnjaci su naglasili da je smanjenje korišćenja zemljišta ključno za pošumljavanje i smanjenje emisije gasova staklene bašte, koji su glavni uzročnici klimatskih promena.
Profesor epidemiologije i ishrane na Harvardskom univerzitetu T.H. Chan škola javnog zdravlja, Volter Vilet, istakao je: „Klimatske promene su dovela našu planetu do ekološke krize, a način ishrane igra ključnu ulogu u tom procesu. Promena ishrane može doprineti usporavanju klimatskih promena, a ono što je najbolje za planetu istovremeno je i najzdravije za ljude.“
„Dobijeni rezultati jasno pokazuju povezanost između ljudskog zdravlja i zdravlja planete. Zdrava ishrana doprinosi očuvanju životne sredine, što je od vitalnog značaja za zdravlje i dobrobit svih ljudi na Zemlji.“
Preporučena ishrana naglašava povećan unos povrća, voća, mahunarki, integralnih žitarica i orašastih plodova, dok istovremeno preporučuje smanjenje unosa rafinisanog šećera, crvenog mesa i šećera. Inicijalno predstavljena od strane EAT-Lancet komisije 2019. godine, ova ishrana je osmišljena sa ciljem da pruži održivo rešenje za ishranu rastuće populacije.