Nedavno objavljena studija u časopisu Pedijatrija istražuje alarmantne faktore koji doprinose iznenadnim neočekivanim smrtima novorođenčadi (SUID) u Sjedinjenim Američkim Državama. Ključni nalazi iz studije ukazuju na to da su nebezbedne prakse spavanja, posebno deljenje kreveta, u osnovi većine ovih tragičnih slučajeva, što naglašava hitnu potrebu za preventivnim merama i edukacijom javnosti.
SUID se definiše kao iznenadna i neočekivana smrt novorođenčadi mlađe od godinu dana, koja nastaje bez očiglednog uzroka prethodne istrage. Ova vrsta smrtnosti predstavlja ozbiljan javnozdravstveni problem u SAD-u, gde se godišnje beleži oko 3.400 slučajeva.
Analizirajući podatke o smrti novorođenčadi u periodu od 2011. do 2020. godine, istraživači su identifikovali zabrinjavajuće obrasce. Otkriveno je da tri četvrtine novorođenčadi zahvaćenih SUID-om bilo je izloženo višestrukim nebezbednim praksama spavanja u trenutku smrti. Još uznemirujuće je to što je skoro 60% beba delilo površinu za spavanje sa drugom osobom, bilo roditeljem, drugom odraslom osobom ili drugom bebom ili decom.
Posebno su alarmantni podaci koji ukazuju na to da je veća verovatnoća da će novorođenčad koja dele krevet imati veći rizik od smrti u snu. Deljenje kreveta, koje se često naziva i deljenjem površine za spavanje, veoma je obeshrabreno od strane pedijatrijskih udruženja i zdravstvenih agencija, jer može povećati opasnost od gušenja ili davljenja, posebno ako je beba u blizini odrasle osobe koja spava.
Važno je napomenuti da su smernice za bezbedno spavanje novorođenčadi jasno definisane. Preporuke uključuju spavanje bebe na leđima, korišćenje čvrstog i prilagođenog krevetića bez mekih podloga poput jastuka ili jorgana, kao i izbegavanje deljenja kreveta.
Međutim, iako su smernice dobro poznate, mnogi roditelji nailaze na izazove u njihovom sprovođenju. Ispcrpljenost, nedostatak podrške i kulturne norme mogu doprineti nepoštovanju smernica za bezbedno spavanje.
Da bi se smanjio broj iznenadnih smrti novorođenčadi, istraživači ističu važnost edukacije roditelja i pružanja podrške porodicama sa najvećim rizikom. Programi koji obezbeđuju besplatne krevetiće roditeljima koji se suočavaju sa finansijskim izazovima mogu biti od presudnog značaja u borbi protiv ove ozbiljne zdravstvene pretnje.
Iako su izazovi prisutni, fokusiranje na preventivne mere i edukaciju javnosti ključno je za smanjenje broja iznenadnih smrti novorođenčadi i smanjenje rasno-etničkih dispariteta u ovim slučajevima. Samo kroz zajedničke napore zdravstvenih radnika, stručnjaka i javnosti možemo postići cilj bezbednijeg okruženja za naše najmlađe i najranjivije članove društva.
