Mnogi od nas žele da žive duge, srećne i zdrave živote. Ipak, često je zbunjujuće znati koji je najbolji način da se to postigne, a mnogi aspekti modernog, zapadnjačkog života se zavere da nas spreče da postignemo ovaj cilj.
Rešenje može biti da se vratimo u prošlost. Tokom najvećeg dela našeg postojanja, evoluirali smo prateći lovačko-sakupljački način života traženja hrane i lova na životinje. Danas još postoji samo nekoliko zajednica lovaca i sakupljača, kao što je Hadza iz Tanzanije.
Istraživanja pokazuju da mnogi zdravstveni problemi koji muče moderno društvo, kao što su kardiovaskularne bolesti i loše mentalno zdravlje, imaju veoma nisku prevalenciju među društvima lovaca-sakupljača i prošlih i današnjih dana. Ovo sugeriše da možemo mnogo da naučimo od lovaca-sakupljača kako bismo poboljšali svoje živote.
Lovci-sakupljači su znali da je najbolja strategija za preživljavanje povezivanje i ostanak zajedno.
Sa ograničenim resursima, oni su po prirodi egalitarni. Svaki član doprinosi, deli podjednako i pripada kolektivu većem od njih samih. Život ima smisao i svrhu.
Prema Džejmsu Vudburnu, antropologu koji je proučavao Hadzu, članovi plemena „cene svoj život kao lovci-sakupljači, smatraju ga divnim životom. Oni žive koji imaju smisla“.
Japanci ovo nazivaju osnovnim razlogom da budete „ikigai“, što može dodati kvalitetne godine vašem životu. Život u malim zajednicama od oko 20-30 ljudi stvara bliske odnose i snažnu mrežu socijalne podrške.
Bliski značajni odnosi su ključni pokretači zdravlja i sreće tokom našeg životnog veka. U stvari, naši mozgovi su toliko povezani da se od toga povezuju da naše blagostanje zavisi.
Mnogi aspekti modernog društva, kao što su urbanizacija, nuklearna porodica i konzumerizam, znače da su mnoge veze svojstvene društvu lovaca-sakupljača erodirane.
Ali postoje mnogi načini zasnovani na dokazima da se ponovo povežete sa etosom lovaca-sakupljača i poboljšate mentalno blagostanje.
Primeri uključuju ponovno povezivanje sa ljudima i vašom zajednicom (kao što je volontiranje) ili uključivanje u zadrugu. NHS je čak uveo dugoročnu strategiju socijalnog propisivanja, koja pomaže ljudima da se uključe u ovakve inicijative i povežu se sa onima u svojoj zajednici.
Vežbanje u zelenim površinama i vežbanje pažnje su takođe sjajni načini za povezivanje sa sadašnjošću i jačanje mentalnog zdravlja.
Lovci sakupljači jedu ono što priroda i zemlja nude. Ovo ponekad može biti retko, zahtevajući periode posta. Dijeta se prvenstveno sastoji od biljne hrane, kao što su krtole, bobice i voće koje su lako dostupne.
Mnoge studije su pokazale da ishrana zasnovana na biljci i post mogu imati mnogo koristi za zdravlje.
Na primer, istraživanja na ljudima koji žive u takozvanim „plavim zonama“—geografskim područjima koja imaju neuobičajeno dug životni vek—sugerišu da njihova pretežno biljna ishrana može doprineti njihovom dugom životnom veku.
Povremeni post pomaže da se smanji unos kalorija i može smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa tipa 2 povećanjem metaboličke fleksibilnosti — naše sposobnosti da efikasno koristimo i ugljene hidrate i masti za energiju.
Pošto lovci-sakupljači jedu ono što priroda nudi, to znači da se njihova ishrana sastoji uglavnom od celih namirnica. Ipak, u Velikoj Britaniji i SAD, ultra-obrađena hrana (kao što su gotova jela) sada čini veliki deo dnevnog unosa kalorija ljudi.
Ova hrana obično sadrži puno šećera, soli, zasićenih masti i veštačkih aditiva. Istraživanja su povezala ovu hranu sa nizom zdravstvenih problema, uključujući gojaznost i rak.
Ograničavanje unosa ultra-prerađene hrane i usvajanje dijete sličnije onoj koju prate lovci-sakupljači mogu pomoći u poboljšanju vašeg zdravlja.
Lovci-sakupljači su evoluirali da se kreću. Njihov nomadski način života lova i ishrane značio je da su stalno prelazili udaljenosti od šest do 16 km dnevno.
Ali savremeni načini života su mnogo više sedentarni. U kombinaciji sa ishranom bogatom ultra-prerađenom hranom, to znači da mnogi od nas dnevno unose više kalorija nego što ih koristimo, što dovodi do povećanja telesne težine.
Da bismo rešili ovu neravnotežu, moramo da se krećemo više—i da se krećemo onako kako to rade lovci-sakupljači.
Odraslim osobama se preporučuje najmanje 150-300 minuta aktivnosti umerenog intenziteta (kao što je brzo hodanje) ili najmanje 75-150 minuta snažne fizičke aktivnosti (kao što su trčanje ili ples) nedeljno. Iako ovo nije toliko kretanje koliko bi lovci-sakupljači imali svakodnevno, ipak će poboljšati kardiorespiratornu kondiciju i snagu mišića, što je važno za bolje zdravlje i duži životni vek.
To što ste redovno aktivni ne znači nužno da morate ići u teretanu. Šetnja do prodavnica, penjanje uz stepenice i čišćenje mogu pozitivno uticati na vaše kardiovaskularno zdravlje i dugovečnost.
Ali ako zaista želite da bolje oponašate aktivnosti lovaca-sakupljača, razmislite o pokušaju intervalnog treninga. Ovo uključuje naizmenične periode fizičke aktivnosti umerenog ili visokog intenziteta sa aktivnošću niskog intenziteta—kao što je sprint 30 sekundi na traci za trčanje, a zatim jedno minutno džogiranje da biste uhvatili dah. Ovo oponaša energičnu vrstu fizičke aktivnosti koju bi lovci-sakupljači radili tokom lova. Intervalni trening je takođe koristan za zdravlje kardiovaskularnog sistema.
Takođe možemo imati koristi od kretanja više kao lovaca-sakupljača. Pokreti kao što su čučnjevi i dizanje i spuštanje sa zemlje, oponašaju kako bi se kretali kada traže hranu. Ovi funkcionalni pokreti pomažu u očuvanju fizičke nezavisnosti i mogu dodati godine vašem životu.
Iako naše moderno društvo svakako ne olakšava život koji je usklađeniji sa načinom na koji smo evoluirali, to ne znači da nema mnogo malih, lakih promena koje možemo učiniti da bismo bili zdraviji. Odvajanje vremena za druženje, fokusiranje na unos više biljaka u našu ishranu i češće kretanje su sve stvari koje svakodnevno možemo da radimo da bismo živeli više kao lovci-sakupljači — i pazili na svoje zdravlje.
