Iako jednostavna biološka činjenica (priroda) rođenja kao muško povećava sveukupne zdravstvene rizike za dečake i muškarce, izbori ponašanja (negovanje) koje oni donose su najmanje važni. To znači da trans muškarci i drugi koji se identifikuju kao muškarci, iako nisu biološki muškarci, takođe mogu iskusiti nedostatke u ponašanju zbog toga što su muškarci.
U proseku, muškarci svih uzrasta češće nego žene učestvuju u ponašanjima koja povećavaju rizik od bolesti, povreda i smrti. Oni takođe generalno imaju manje zdravih stilova života od žena i devojaka i mnogo manje se bave ponašanjem koje promoviše zdravlje.
Prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti, polovina smrti muškaraca svake godine u Sjedinjenim Državama može se sprečiti promenama ličnih zdravstvenih navika. Evo nekih ponašanja koja negativno utiču na zdravlje i dugovečnost muškaraca.
Više muškaraca nego žena ima prekomernu težinu i gojaznost (77,1% naspram 68,4%). Stope gojaznosti kod dečaka su značajno veće nego kod devojčica (9% prema 6%). Muškarci imaju lošije navike u ishrani, konzumiraju više mesa, masti i soli, manje vlakana i manje voća i povrća od žena.
Muškarci imaju 33% manje šanse od žena da posećuju lekara radi rutinske nege, a upola manju je verovatnoću da će dobiti preporučene preglede, da dobiju rutinsku preventivnu negu ili da dobiju negu u ranoj fazi bolesti. Muškarcima je generalno potrebno više vremena da se angažuju u zdravstvenom sistemu kada se pojavi zdravstveni problem. Istraživanje Američke akademije porodičnih lekara pokazalo je da bi punih 30% muškaraca čekalo „što je duže moguće“ pre nego što bi potražilo medicinsku negu zbog problema koji se razvija.
Nedavno istraživanje Klivlendske klinike pokazalo je da bi 72% muškaraca radije radilo kućne poslove, poput čišćenja kupatila ili košenja travnjaka, nego da ode kod lekara. Čak i među muškarcima koji ozbiljnije shvataju svoje zdravlje, neki se uzdržavaju: 20% muškaraca priznaje da ranije nisu bili potpuno iskreni prema svom lekaru.
Više muškaraca puši. U SAD puši 13,1% muškaraca i 10,1% žena. Širom sveta, to je 37% muškaraca naspram 7,8% žena. Muškarci su otprilike dvostruko skloniji od žena da piju (31% naspram 15%) i koriste ilegalne droge (11,5% naspram 6,4%). Upotreba droga povećava njihov rizik od saobraćajnih nesreća i zaraze HIV-om ili AIDS-om i hepatitisom.
Muškarci se više bave bezobzirnom i ilegalnom vožnjom i češće voze pijani od žena. Takođe je veća verovatnoća da će od žena i devojaka nositi oružje ili drugo oružje i veća je verovatnoća da će biti uhapšene zbog kriminalnih aktivnosti.
Muškarci često imaju mnogo manje društvene mreže. Tokom proteklih 30 godina, broj muškaraca sa najmanje šest bliskih prijatelja pao je sa 55% na samo 27% danas, dok 15% muškaraca uopšte nema bliske prijatelje. Za mladiće, ove društvene mreže koje se smanjuju ili nestaju posebno su loše, sa 28% mladića mlađih od 30 godina koji nemaju bliske društvene veze.
Verovatnije je da dečaci adolescenti od devojčica nemaju kome da se obrate za podršku u trenucima kada se osećaju pod stresom, preopterećeni ili depresivni. Ovo je imalo dramatično negativan uticaj na muškarce i dečake u većini aspekata života, međuljudskih odnosa, obrazovanja i razvoja karijere.
Bez obzira na godine, u vreme stresa, muškarci se ređe obraćaju porodici, prijateljima, sveštenstvu ili savetnicima za podršku.
Čak i ako imaju prijatelje i porodicu kojima se mogu obratiti, muškarci obično odbijaju da traže pomoć od drugih u teškim vremenima jer ne žele da ispadnu slabi ili žele da pokažu drugima da mogu sami da se izbore sa svojim problemima.
Muškarci kojima nedostaje socijalna podrška imaju manje šanse da održavaju pozitivno zdravstveno ponašanje ili da se pridržavaju medicinskih tretmana. A muškarci sa najnižim nivoom socijalne podrške imaju dva do tri puta veću verovatnoću da će umreti iz bilo kog razloga nego muškarci sa najvišim nivoom podrške.
Prema studiji u časopisu Heart, usamljenost i socijalna izolacija su povezani sa 29% povećanim rizikom od srčanog udara i 32% povećanim rizikom od moždanog udara. Druge studije su otkrile da usamljenost i socijalna izolacija mogu biti štetni kao gojaznost ili pušenje 15 cigareta dnevno.
