Joga je povezana sa brojnim zdravstvenim prednostima. Ali da li je to i tajna dugog života? Ovo izveštava Dejzi Tejlor, stogodišnjakinja iz Čelmsforda u Engleskoj.
U nedavnom intervjuu na njen 105. rođendan, Tejlor je rekla za Bi-Bi-Si da svoj dug i zdrav život pripisuje jogi – pored svog optimizma i uvažavanja malih stvari. Kaže da joj joga posebno pomaže da ostane mentalno u formi. Ona i dalje praktikuje jogu čak i u njenim godinama – iako sada češće u stolici nego na strunjači.
Kao ostareli i, iznad svega, mentalno sposoban jogi, Tejlor nije sam. Mnogi od najpoznatijih svetskih praktičara joge žive duge, zdrave živote. Uzmimo B.K.S. Iiengara, na primer. Verovatno najpoznatiji učitelj joge našeg vremena, u detinjstvu mu je dato samo nekoliko godina života nakon što je istovremeno oboleo od malarije, tifusa i tuberkuloze. Tada je otkrio jogu i počeo da vežba po deset sati dnevno. Ne samo da je preživeo svoju bolest nekoliko godina – on je živeo do 95.
Njegov zet i učitelj Tirumalai Krishnamacharia, osnivač vinjasa joge, doživeo je 100 godina. A Krišnamačarjin skoro podjednako poznat drugi master student Krišna Pattabhi Jois, čija je Aštanga joga postavila temelje za talas fitnesa joge, živeo je 93 godine.
Postoji mnogo razloga zašto je joga tako korisna čak i u starosti. Studije pokazuju da može imati pozitivan efekat na različite bolesti povezane sa starenjem smanjujući krvni pritisak, nivoe masti u krvi i gojaznost.
Joga takođe može da ublaži depresiju, stres i anksioznost. Joga je takođe povezana sa generalno zdravijim načinom života — kao što je zdravija ishrana.
Dokazi takođe pokazuju da joga može imati mnoge prednosti kada je u pitanju starenje i ostanak mladog.
Istraživanja pokazuju da joga može potencijalno uticati na starenje na ćelijskom nivou. U jednoj studiji, učesnici koji su praktikovali jogu pokazali su povećanje aktivnosti telomeraze za 43% – dok su učesnici koji su se samo opuštali pokazali povećanje od nešto manje od 4%. Enzim telomeraza je ključni faktor u starenju, jer usporava starenje ćelija.
Štaviše, neki veoma iskusni jogiji mogu da smanje svoj metabolizam tako značajno da je njihovo fiziološko stanje slično onom kod životinja koje hiberniraju: njihovo disanje i broj otkucaja srca značajno opadaju, kao i njihova telesna temperatura. Kod životinja se pokazalo da ova vrsta mirovanja produžava životni vek. Neki tvrde da bi isto moglo biti i kod ljudi.
Dokazi takođe pokazuju da nam joga pomaže da održimo mentalnu formu dok starimo.
Kako starimo, mentalno opadamo. Učenje novih stvari i formiranje novih uspomena postaje sve teže. To se reflektuje na mozak: hipokampus posebno, koji je važan za formiranje novih sećanja, gubi supstancu sa godinama.
Ali studija koja je ispitivala mozgove praktičara joge otkrila je da oni generalno imaju veću moždanu masu u poređenju sa ne-joginima istog uzrasta. Ova razlika je bila posebno očigledna u hipokampusu. I ne samo to, već što duže neko praktikuje jogu, to mu je veća moždana masa.
Druga studija je takođe otkrila da prosečna masa mozga kod meditatora od 40 do 50 godina odgovara prosečnoj masi mozga 20 do 30 godina starih koji ne meditiraju. Meditacija je važan deo joge.
Iako mnoge od ovih studija vode računa o prilagođavanju za sve varijable koje bi mogle uticati na rizik osobe od kognitivnog pada (kao što su njene životne navike i genetika), ova kontrola nikada nije savršena – tako da su ove asocijacije samo korelacije.
Ali istraživanje je zapravo pokazalo da meditacija zaista može uzročno povećati masu mozga – i to prilično brzo. U studiji sa učesnicima koji nisu imali iskustva u meditaciji, jedna grupa je učestvovala u četvoromesečnom kursu meditacije, dok druga grupa nije. Posle četiri meseca, masa mozga se značajno povećala u grupi za meditaciju. Još jednom, ovo je posebno uticalo na hipokampus. Sve u svemu, podaci sugerišu da su meditacija – i joga – povezane sa mlađim uzrastom mozga.
Studije su takođe razmatrale takozvanu „tečnu inteligenciju“—sposobnost rešavanja novih, nepoznatih problema, učenja novih stvari i prepoznavanja obrazaca i veza. Ova sposobnost ima tendenciju da opada sa starošću. Ali istraživanja pokazuju da ljudi srednjih godina koji su se bavili jogom ili meditacijom dugi niz godina imaju bolju tečnu inteligenciju u poređenju sa ljudima istog uzrasta koji nisu radili ni jednu aktivnost.
Ali da li postoje direktni dokazi koji pokazuju da joga produžava život?
Jedna studija se bavila upravo tim. Istraživači su koristili povezane podatke iz Nacionalnog indeksa smrti i Nacionalnog istraživanja o zdravlju i ishrani – tekućeg, nacionalno reprezentativnog istraživanja zdravstvenog i nutritivnog statusa stanovništva SAD. 22.598 učesnika studije postavljeno je niz pitanja o njihovim životnim navikama – uključujući i da li su radili jogu.
Rezultati su bili zapanjujući. U proseku od osam i po godina nakon istraživanja, rizik od umiranja bio je skoro dve trećine manji među učesnicima koji su praktikovali jogu nego među onima koji to nisu. Postojala je samo jedna kvaka: jogiji su generalno bili mnogo mlađi od prosečnog učesnika. Kada je u analizi uzeto u obzir starost, više nije bilo razlike između mortaliteta jogija i nejogija.
Dakle, čini se da joga ipak ne povećava dugovečnost.
Dejzi Tejlor je u svom intervjuu govorila o svojoj 103-godišnjoj sestri i njenih pet drugih braće i sestara, od kojih je svako živeo preko 90 godina. Tako da je u Tejlorovom slučaju njena dugovečnost više porodična osobina.
Ali čini se da nas joga održava zdravijima i, pre svega, mentalno spremnijima u starosti. I možda, kao što je to slučaj sa Daisi Tailor, može ukloniti strah iz starosti.
