Ideja da srce sadrži samu ‘suštinu’ osobe mogla bi biti više od duhovnog koncepta. Još od prve transplantacije ljudskog srca 1967. godine, pacijenti su prijavljivali, često nevoljno, neke jezive i neobjašnjive promene u svojoj ličnosti.
Nakon operacije, neki kažu da se osećaju manje kao oni sami, a više kao njihov donator. Na primer, jedan primalac transplantacije 1990-ih je prijavio da je iznenada razvio ljubav prema muzici nakon što je primio srce mladog muzičara.
„Nikada ranije nisam mogla da sviram, ali posle transplantacije počela sam da volim muziku. Osetila sam je u svom srcu“, rekla je naučnicima u radu objavljenom 2000. godine.
Drugi primaoci transplantacije kažu da su nakon operacija razvili nove ukuse za hranu, umetnost, seks ili karijeru. Neki čak tvrde da su im ugrađena nova „sećanja“.
Uzmimo anonimni slučaj 56-godišnjeg profesora koledža, koji je primio srce policajca ubijenog hicem u lice. Nekoliko nedelja nakon transplantacije, primalac je rekao da su sanjali „blesak svetlosti pravo u moje lice… Neposredno pre tog vremena, video bih Isusa“.
„Tačno je tako Karl umro“, rekla je žena donatora istraživačima. Ona je rekla da glavni osumnjičeni izgleda „nekako kao neke od Isusovih slika“.
Takve kontroverzne anegdote su na ivici neverovatnog, ali nova studija Univerziteta Kolorado (CU) sugeriše da izgleda da nisu samo transplantacije srca ono što izaziva takve fundamentalne promene ličnosti.
Ako se ovi simptomi mogu direktno povezati sa transplantacijom organa, to možda znači da je naš ‘osećaj sebe’ sadržan u svakoj ćeliji našeg tela, a ne samo u jednom ili dva organa.
Onlajn anketa među 23 primaoca srca i 24 druga primaoca organa otkrila je da je skoro 90 odsto iskusilo promene ličnosti nakon operacije transplantacije, bez obzira na organ koji su primili.
Većina pacijenata u studiji rekla je da su doživeli četiri ili više promena ličnosti, a većina ovih promena se odnosila na temperament, emocije, hranu, identitet, verska/duhovna uverenja ili sećanja.
Iako je studija premala da bi bila statistički značajna, medicinski istraživač Brajan Karter i njegove kolege sa CU zaključuju da „primaoci transplantacije srca možda nisu jedinstveni u svom iskustvu promena ličnosti nakon transplantacije“.
Umesto toga, tvrde oni, „takve promene se mogu desiti nakon transplantacije bilo kog organa“, a to zahteva dalja istraživanja.
Studija CU je jedna od prvih koja je kvantifikovala promene ličnosti koje se dešavaju nakon velikog broja transplantacija organa. Prethodne studije su se fokusirale na transplantaciju srca, jer se smatra da su ove anegdote najekstremnije i dugotrajnije.
U slučaju transplantacije jetre ili bubrega, pacijenti u prethodnim studijama imaju tendenciju da prijavljuju promenu osećaja stresa, anksioznosti, depresije ili drugih problema sa mentalnim zdravljem.
Neki istraživači su objasnili ove razlike tvrdnjom da postoji „mali mozak u srcu“. Ova potencijalna objašnjenja, međutim, ne uzimaju u obzir transplantirane organe osim srca.
U tim slučajevima, možda su imunosupresivni lekovi krivi za promene ličnosti. Ili su možda nečija „sećanja“ pohranjena naširoko po celom telu, a ne samo u nekoliko ključnih organa.
„Hipoteza sistemske memorije“ predviđa da sve žive ćelije poseduju „pamćenje“ i da primalac transplantacije može da oseti istoriju donora kroz njihovo tkivo.
Iako su nervne veze organa za transplantaciju prekinute, nervi i dalje mogu funkcionisati unutar organa. Neki dokazi sugerišu da se nervne veze mogu delimično obnoviti godinu dana nakon operacije transplantacije. Interakcije neurotransmitera zasnovane na sećanjima donatora mogu tada izazvati fiziološki odgovor na nervni sistem primaoca koji utiče na njegovu ličnost.
Naučnici su otkrili da ćelije donora kruže u primaocima čak dve godine nakon transplantacije. Gde te ćelije idu i šta se dešava sa njihovom DNK nije jasno. DNK, kada pobegne iz ćelija, izgleda da izaziva upalu, a pokazalo se da hronična upala niskog stepena menja osobine ličnosti.
Ako su promene ličnosti zaista uobičajene i rasprostranjene kao što sugeriše mala studija iz CU, onda su očajnički potrebna dalja istraživanja. U 2022. godini bilo je više od 150.000 transplantacija organa širom sveta.
