Naučnici sa Kembridža su pokazali da problemi u regulisanju emocija – koji se mogu manifestovati kao depresija, anksioznost i eksplozivni izlivi – mogu biti osnovni simptom poremećaja pažnje i hiperaktivnosti (ADHD).
U istraživanju objavljenom u časopisu Nature Mental Health, tim je otkrio da čak jedno od dvoje dece sa ADHD-om pokazuje znake emocionalne disregulacije i da je ritalin – najčešće prepisivan lek za pomoć u ovom stanju – manje efikasan u lečenju ovog simptoma. . Rad je naslovljen „Disregulacija emocija i desni pars orbitalis predstavljaju neuropsihološki put ka poremećaju hiperaktivnosti deficita pažnje“.
ADHD pogađa oko jednog od 14 mladih ljudi mlađih od 18 godina, a u oko polovine ovih slučajeva traje iu odraslom dobu. Stanje izaziva probleme uključujući hiperaktivnost, impulsivnost i poteškoće u fokusiranju pažnje.
Postaje sve jasnije da neki ljudi sa ADHD-om takođe imaju problema sa samokontrolom, što utiče na njihovu sposobnost da regulišu emocije. Na primer, jedno od 50 (2,1%) dece sa dijagnozom ADHD takođe ima poremećaj raspoloženja, kao što je depresija, dok više od jednog od četiri (27,4%) ima anksiozni poremećaj. Mnogi takođe imaju verbalne ili fizičke ispade zbog nemogućnosti da regulišu svoje emocije.
Smatralo se da su ovi problemi rezultat drugih simptoma povezanih sa ADHD-om, kao što su problemi sa spoznajom i motivacijom. Ali današnja studija pokazuje da se emocionalna disregulacija javlja nezavisno od njih.
Istraživači su ispitali podatke iz ABCD studije, velike longitudinalne grupe koja prati razvoj mozga i mentalno zdravlje dece širom Sjedinjenih Država. Podaci o simptomima ADHD-a bili su dostupni za nešto više od 6.000 ove dece, što je omogućilo istraživačima da pripišu rezultat svakom pojedincu koji ukazuje na njihovu verovatnoću da imaju ADHD.
Tim naučnika sa Univerziteta Fudan u Šangaju, Kina, i Univerziteta u Kembridžu identifikovali su 350 pojedinaca u kohorti koji su imali visoke rezultate simptoma koji su ispunili kliničku graničnu vrednost za ADHD. Dve trećine (65,7%) njih su muškarci.
Roditelji ili staratelji dece i adolescenata u kohorti su prethodno popunili seriju upitnika, koji su uključivali pitanja koja se odnose na emocionalno ponašanje, na primer:
Istraživači su otkrili da polovina (51,4%) pojedinaca u grupi sa visokim simptomima pokazuje znake emocionalne disregulacije i to je nezavisno od kognitivnih i motivacionih problema.
Među decom sa samo simptomima niskog ADHD-a u dobi od 12 i 13 godina, oni sa visokim rezultatom emocionalne disregulacije u dobi od 13 godina imali su 2,85 puta veću vjerovatnoću da će razviti simptome visokog ADHD-a do 14 godina u poređenju sa onima sa niskim brojem rezultat emocionalne disregulacije.
Kada su istraživači ispitali podatke o mozgu dostupnim za neke od učesnika, otkrili su određeni region mozga poznat kao pars orbitalis koji je bio manji među decom koja su imala visoke rezultate za ADHD i emocionalne probleme. Pars orbitalis se nalazi u prednjem delu mozga i igra važnu ulogu u razumevanju i obradi emocija i komunikacije, kao i inhibicijskoj kontroli ponašanja, što može objasniti neka ponašanja koja se vide kod ADHD-a.
Profesorka Barbara Sahakijan sa Odeljenja za psihijatriju Univerziteta u Kembridžu i član Kler Hol su rekli: „Pars orbitalis je dobro povezan deo mozga, i ako se nije pravilno razvio, moglo bi da otežava pojedince da kontrolišu svoje emocije i da na odgovarajući način komuniciraju sa drugima, posebno u društvenim situacijama.
„Roditelji i nastavnici često kažu da imaju problema sa kontrolom dece sa ADHD-om, i može biti da kada deca ne mogu dobro da se izraze – kada naiđu na emocionalne poteškoće – možda neće moći da kontrolišu svoje emocije i imaju ispad, a ne komuniciranje sa roditeljem, učiteljem ili drugim detetom“.
Profesor Sahakijan se nada da će priznavanje emocionalne disregulacije kao ključnog dela ADHD-a pomoći ljudima da bolje razumeju probleme sa kojima se dete suočava. Ovo bi moglo dovesti do upotrebe efikasnih tretmana za regulaciju emocija, kao što je kognitivna bihejvioralna terapija.
Nalazi takođe mogu ukazivati na potencijalne načine da se detetu pomogne da upravlja svojim emocijama, na primer korišćenjem tehnika kognitivnog ponašanja kako bi naučilo da zastane i razmisli pre nego što reaguje i da izrazi svoja osećanja verbalno, ili da koristi tehnike kao što su vežbanje ili opuštanje da se smiri. ili ublažiti simptome depresije i anksioznosti.
Ovo može biti posebno važno jer su istraživači otkrili da Ritalin, lek koji se koristi za upravljanje simptomima ADHD-a, izgleda da ne leči u potpunosti simptome poremećaja emocionalne regulacije. Ranije identifikovanje problema bi omogućilo alternativne, efikasnije intervencije koje bi pomogle detetu da bolje upravlja svojim emocijama, potencijalno pomažući pojedincu u odraslom dobu.
Profesor Ćiang Luo sa Univerziteta Fudan i doživotni član u Kler Holu u Kembridžu, rekao je: „Ako imate problema sa kontrolom svojih emocija, to može dovesti do problema sa društvenim interakcijama, što dodatno pogoršava depresiju ili anksioznost koju možda imate. To takođe može značiti da govorite stvari ili radite stvari koje pogoršavaju situaciju, a ne da je smirujete.
„Učenje ranjivih pojedinaca od ranog detinjstva kako da upravljaju svojim emocijama i izražavaju sebe moglo bi im pomoći da prevaziđu takve probleme dalje u nizu.
Iako nije jasno šta tačno uzrokuje ove probleme, istraživači su otkrili znake veze sa mogućom disfunkcijom imunog sistema, pri čemu su pojedinci koji su pokazivali znake emocionalne disregulacije pokazuju veći procenat određenih tipova imunih ćelija.
Profesor Sahakijan je dodao: „Već znamo da problemi sa imunološkim sistemom mogu biti povezani sa depresijom, i videli smo slične obrasce kod osoba sa ADHD-om koji doživljavaju poremećaj emocionalne regulacije.“
