Istraživanje mikrobioma creva pokrenulo je „revoluciju“ u nauci o ishrani, a u poslednjih nekoliko godina, dijetalna vlakna su postala „novi protein“ – dodaju se hrani u izobilju kako bi nahranili creva i poboljšali naše zdravlje.
Nedavna studija na miševima, međutim, sugeriše da nisu svi dodaci vlaknima podjednako korisni.
Oblik koji se lako nalazi u zobi i ječmu, nazvan beta-glukan, može kontrolisati šećer u krvi i pomoći u gubitku težine kod miševa koji su hranjeni na ishrani sa visokim sadržajem masti.
Istraživači sa Univerziteta Arizona (UA) i Univerziteta u Beču kažu da je to jedini tip dodatka vlaknima koji su testirali i koji je smanjio sadržaj masti i telesnu težinu miša u roku od 18 nedelja.
Druga razmatrana vlakna, uključujući pšenični dekstrin, pektin, otporni skrob i celulozu, nisu imala takav efekat, uprkos značajnoj promeni sastava mikrobioma miša u poređenju sa miševima koji nisu hranjeni suplementima vlaknima.
„Znamo da su vlakna važna i korisna; problem je što postoji toliko različitih vrsta vlakana“, objasnio je biomedicinski naučnik Frank Duca iz UA u julu.
„Želeli smo da znamo koja vrsta vlakana bi bila najkorisnija za gubitak težine i poboljšanje homeostaze glukoze kako bismo mogli da obavestimo zajednicu, potrošača, a zatim i poljoprivrednu industriju.
Dijetalna vlakna su glavni izvor energije za bakterije koje žive u našim crevima, a ipak manje od 5 procenata ljudi u SAD konzumira preporučenih 25–30 grama (0,9–1 unca) vlakana dnevno.
Da bi se to nadoknadilo, sve su popularniji dodaci vlaknima i hrana sa ‘nevidljivim vlaknima’. Ali vlakna su izuzetno raznolika, pa šta biramo?
Neka vlakna, kao što su beta-glukani ovsa i pšenični dekstrin, su rastvorljiva u vodi, što znači da ih bakterije u crevima lako fermentišu. Drugi, poput celuloze i otpornog skroba, su manje rastvorljivi ili nerastvorljivi, što znači da se lepe za druge materijale da bi formirali stolicu.
Do sada, piše biomedicinska naučnica Elizabet Hauard iz UA i njene kolege, „ne postoji studija koja je istraživala ulogu različitih vlakana u jednoj kohorti“.
Da bi se ovo nadoknadilo, trenutna studija je testirala nekoliko oblika vlakana u jednoj kohorti miševa. Utvrđeno je da samo beta-glukan povećava broj Ileibacterium pronađenih u crevima miša. Druge studije na miševima povezale su ovu bakteriju sa gubitkom težine.
Naravno, mnogo pre 10-nedeljnog markera, miševi hranjeni beta-glukanom pokazali su smanjenu telesnu težinu i sadržaj telesne masti u poređenju sa miševima hranjenim drugim oblicima vlakana.
Nalazi su u skladu sa drugom nedavnom studijom Duke, koja je hranila glodare ječmenim brašnom, bogatim beta-glukanom. Iako su pacovi nastavili da jedu isto toliko svoje ishrane bogate mastima kao i ranije, njihova potrošnja energije se povećala i oni su ipak izgubili na težini.
Sličan ishod je primećen kod miševa hranjenih beta-glukanom u novoj studiji. Ove životinje su takođe pokazale povećanu koncentraciju butirata u crevima, što je metabolit nastao kada mikrobi razgrađuju vlakna.
Butirat indukuje oslobađanje peptida sličnog glukagonu-1 (GLP-1), koji je prirodni protein koji sintetički lekovi poput Ozempica oponašaju da stimulišu oslobađanje insulina.
„Deo prednosti konzumiranja dijetalnih vlakana je kroz oslobađanje GLP-1 i drugih crevnih peptida koji regulišu apetit i telesnu težinu“, rekao je Duca.
„Međutim, ne mislimo da je to sav efekat. Mislimo da postoje druge korisne stvari koje butirat može da radi, a koje nisu povezane sa peptidima creva, kao što je poboljšanje zdravlja crevne barijere i ciljanje na periferne organe kao što je jetra.“
Potrebno je mnogo više istraživanja pre nego što se ovi rezultati mogu proširiti na ljude, ali nalazi sugerišu da neka vlakna mogu biti bolje prilagođena gubitku težine i kontroli insulina od drugih.
Studija je objavljena u Journal of Nutrition.
Ranija verzija ovog članka objavljena je u julu 2024.