Kako tretmani za multiplu sklerozu (MS) nastavljaju da se poboljšavaju, naučnici traže načine da uoče stanje pre nego što se pojave simptomi. Uz samo kap krvi, medicinski specijalisti bi uskoro mogli da budu godinama unapred upozoravali da se bolest razvija.
MS pogađa skoro milion ljudi samo u SAD, čiji sopstveni imuni sistem degradira zaštitni omotač nerava, uzrokujući katastrofalan gubitak kontrole motora. Trenutno je dijagnoza moguća samo putem sofisticiranih skeniranja mozga, ali ovo novo istraživanje moglo bi pomoći u razvoju jednostavnog testa krvi koji bi mogao dopuniti postojeće dijagnostičke alate.
Tim predvođen istraživačima sa Univerziteta Kalifornije u San Francisku (UCSF) otkrio je više desetina antitela uobičajenih za stotine pacijenata sa MS čiji su uzorci seruma čuvani u velikom depozitoriju. S obzirom da se smatra da su antitela sposobna da okrenu svoj fokus na ljudske ćelije, otkriće nam može pomoći da razumemo kako i zašto imuni sistem često može da napadne zdrave delove mozga i centralnog nervnog sistema i izazove stanje.
Dok su biomarkeri pronađeni samo u oko 10 procenata seruma uzetih od pojedinaca koji su razvili MS, svi koji su imali ovaj specifičan obrazac antitela u krvi su razvili autoimunu bolest, što ga čini izuzetno korisnim prediktorom.
„Tokom poslednjih nekoliko decenija, došlo je do pomaka na terenu da se MS leči ranije i agresivnije sa novijim, snažnijim terapijama“, kaže neurolog Majkl Vilson iz UCSF. „Ovakav dijagnostički rezultat čini takvu ranu intervenciju vjerovatnijom, dajući pacijentima nadu u bolji život.“
Istraživači su uporedili uzorke krvi uzete tokom nekoliko godina od 250 američkih vojnih radnika sa MS i 250 bez. Zatim su potvrdili svoje rezultate u zasebnoj UCSF studiji od 126 ljudi.
Nakon što je identifikovao zajednički skup autoantitela, tim je primetio sličnost sa obrascima koji se vide kod uobičajenih virusa kao što je Epstein-Barr virus (EBV). Ranije povezan sa MS i drugim imunološkim poremećajima, odnos između virusa i autoantitela ukazuje na još jedan put za buduća istraživanja.
Isti ljudi sa signalnim autoantitelima takođe su imali više neurofilamentne svetlosti (Nfl) – proteina koji se oslobađa kao odgovor na razbijanje neurona – u krvi i pre i nakon pojave simptoma. Sugestija je da se oštećenje mozga dešava pre nego što se pojave simptomi MS.
„Kada analiziramo zdrave ljude koristeći našu tehnologiju, svako izgleda jedinstveno, sa sopstvenim otiskom imunološkog iskustva, poput pahuljice“, kaže biohemičar Džozef DeRisi iz UCSF-a.
„Kada imunološki potpis osobe izgleda kao neko drugi, a prestanu da izgledaju kao pahulje, počinjemo da sumnjamo da nešto nije u redu, i to je ono što smo pronašli kod ovih pacijenata sa MS.
Ostaje dosta pitanja – ne samo o tome zašto 90 procenata proučavanih slučajeva MS nije imalo ovaj potpis autoantitela – ali možemo ga dodati rastućoj gomili rada koji nam pomaže da razumemo kako MS počinje.
„Dijagnoza nije uvek jednostavna za MS, jer nismo imali biomarkere specifične za bolest“, kaže Vilson.
„Uzbuđeni smo što imamo bilo šta što može dati veću dijagnostičku sigurnost ranije, da imamo konkretnu diskusiju o tome da li da započnemo lečenje za svakog pacijenta.“
Istraživanje je objavljeno u Nature Medicine.
