Uprkos lavini dokaza koji ukazuju na zdravstvene i ekološke prednosti biljne ishrane, istraživači su otkrili neočekivanu prepreku koja sprečava mnoge od nas da naprave bilo kakav značajniji pomak od mesa i životinjskih proizvoda.
U eksperimentu koji je uključivao više od 7.300 učesnika, ljudi su imali mnogo veću verovatnoću da izaberu opciju bez mesa i mlečnih proizvoda ako se ne naziva veganskom.
Etikete ‘biljnog porekla’ nisu prošle mnogo bolje. Hrana sa ovom oznakom birana je u 27 procenata vremena, u poređenju sa hranom sa oznakom veganska koja je izabrana samo 20 procenata vremena.
„Efekat označavanja bio je najizraženiji za pojedince koji su se identifikovali kao jedu crvenog mesa“, napisao je tim u svom radu, koji je predstavljen na Godišnjoj konferenciji Društva za analizu rizika 2023. „[Bilo je konzistentno u svim socio-demografskim grupama.“
Svakom od učesnika studije predstavljen je izbor između dve gurmanske korpe sa hranom; jedan sa mesom i mlečnim proizvodima i jedan bez. Njima nepoznati, pojedinci su nasumično raspoređeni u pet eksperimentalnih uslova u kojima je korpa bez mesa i mlečnih proizvoda označena kao veganska, biljna, zdrava, održiva ili zdrava i održiva.
Bez obzira na uslove eksperimenta, najčešće se birala korpa za meso i mlečne proizvode. Međutim, u grupama u kojima je korpa bez mesa i mlečnih proizvoda bila označena kao „zdrava i održiva“, veganska opcija je birana mnogo češće (44 odsto) od onih koja su zapravo označena kao „veganska“ (samo 20 odsto).
Studija je sprovedena na mreži, tako da možda odražava samo izbore za kupovinu na mreži, ali rezultati odražavaju kulturni otpor protiv veganstva koji se široko vidi u široj zajednici. Anti-veganske grupe su se pojavile širom interneta i pristrasnost prema veganima je toliko jaka da samo oni koji su stigmatizovani zbog poremećaja upotrebe droga izazivaju isti stepen negativnosti.
Ipak, u isto vreme, više studija sugeriše da većina redovnih konzumenata mesa zaista podržava zdravstvene, ekološke i etičke principe koji stoje iza veganstva. Štaviše, ne može se poreći mnoštvo dokaza koji upućuju na jasne zdravstvene prednosti, uključujući gubitak težine, smanjen krvni pritisak, niže rizike od dijabetesa i srčane probleme među različitim etničkim grupama.
Psiholozi sumnjaju da su ove iracionalne kontradikcije posledica pokušaja da smirimo našu kognitivnu disonancu – kada vaša uverenja nisu u skladu sa vašim postupcima. Ovaj specifični oblik nazvan je moralna šizofrenija – kao što je sukob između jedenja mesa i saznanja da je veganstvo održivije.
Dakle, vegani nas čine neprijatno svesnim sopstvenih unutrašnjih protivrečnosti. Zbog ovoga im zameramo.
„[Moralni] pobunjenici su ogorčeni kada njihov implicitni prigovor ugrožava pozitivnu sliku o sebi pojedinaca koji se nisu pobunili“, zaključili su psiholozi sa Univerziteta Stanford u studiji iz 2008. godine.
Kao posledica ove široko rasprostranjene anti-veganske pristrasnosti, neki istraživači sugerišu da je umesto fokusiranja na tvrdokorni veganstvo, podsticanje fleksitarizma – smanjenje, ali ne i potpuna eliminacija proizvoda životinjskog porekla – dostižniji i održiviji cilj. Samo smanjenje mesa i dalje ima zdravstvene koristi, a da ne zahteva kvantni skok u način života bez mesa.
Rani znaci sugerišu pomeranje fokusa na zdravlje i životnu sredinu.
Ovo takođe ostavlja prostor za one od nas sa zdravstvenim problemima u ishrani koji otežavaju postizanje stroge biljne dijete.
Nalazi iz studije Slebode i kolege sugerišu praktičan korak ka univerzalnom poboljšanju našeg izbora hrane.
„Etikete pružaju jeftinu intervenciju za promovisanje zdravog i održivog izbora hrane“, zaključuju istraživači.
