Nekada se smatralo da je malo alkohola dobro za vas. Međutim, kako naučna istraživanja napreduju, dobijamo jasniju sliku o uticaju alkohola na zdravlje — posebno u vezi sa rakom.
Složen odnos između alkohola i raka nedavno je naglašen u novom izveštaju Američkog udruženja za istraživanje raka. Nalazi izveštaja otvaraju oči.
Autori izveštaja procenjuju da je 40% svih slučajeva raka povezano sa „faktorima rizika koji se mogu promeniti“ — drugim rečima, stvarima koje možemo sami da promenimo. Konzumacija alkohola je istaknuta među njima.
Šest vrsta raka je povezano sa konzumiranjem alkohola: rak glave i vrata, rak jednjaka, rak jetre, rak dojke, kolorektalni rak i rak želuca.
Statistika je otrežnjujuća. U 2019. godini, više od jedne od 20 dijagnoza raka na zapadu pripisano je konzumiranju alkohola, a to se vremenom povećava. Ova brojka dovodi u pitanje široko rasprostranjenu percepciju alkohola kao bezopasnog društvenog maziva i nadovezuje se na nekoliko dobro sprovedenih studija koje povezuju konzumiranje alkohola sa rizikom od raka.
Ali ovo se ne radi samo o sadašnjosti – već i o budućnosti. Izveštaj naglašava zabrinjavajući trend: porast stope određenih karcinoma među mlađim odraslim osobama. To je zaplet koji istraživači poput mene još uvek pokušavaju da razumeju, ali konzumacija alkohola se pojavljuje kao potencijalni lider na listi uzroka.
Posebno zabrinjava rastuća incidencija ranog kolorektalnog karcinoma kod odraslih mlađih od 50 godina. U izveštaju se navodi godišnji porast od 1,9% između 2011. i 2019. godine.
Dok se tačni uzroci ovog trenda još uvek istražuju, istraživanja dosledno pokazuju vezu između čestog i redovnog pijenja u ranoj i srednjoj odrasloj dobi i većeg rizika od raka debelog creva i rektuma kasnije u životu. Ali takođe je važno shvatiti da ova priča nije tragedija.
To je više priča upozorenja sa potencijalom za kraj pun nade. Za razliku od mnogih faktora rizika za rak, konzumiranje alkohola je ono što možemo kontrolisati. Smanjenje ili eliminisanje unosa alkohola može smanjiti rizik, nudeći oblik osnaživanja u suočavanju sa često nepredvidivom bolešću.
Odnos između alkohola i rizika od raka generalno prati obrazac doza-odgovor, što jednostavno znači da su veći nivoi konzumacije povezani sa većim rizikom. Čak je i lagano do umereno konzumiranje alkohola povezano sa povećanim rizikom od nekih karcinoma, posebno raka dojke.
Ipak, ključno je zapamtiti da dok alkohol povećava rizik od raka, to ne znači da će svi koji piju razviti rak. Mnogi faktori doprinose razvoju raka.
Na ovim brojevima priča se ne završava. Proteže se do samih ćelija našeg tela, gde počinje put alkohola. Kada pijemo, naša tela razlažu alkohol u acetaldehid, supstancu koja može oštetiti naš DNK, nacrt naših ćelija. To znači da alkohol potencijalno može prepisati našu DNK i stvoriti promene koje se nazivaju mutacije, što zauzvrat može izazvati rak.
Priča postaje složenija kada uzmemo u obzir različite načine na koje alkohol stupa u interakciju sa našim telima. Može poremetiti apsorpciju hranljivih materija i vitamina, promeniti nivoe hormona, pa čak i olakšati prodiranje štetnih hemikalija u ćelije u ustima i grlu. Može uticati na bakterije u našim crevima, takozvani mikrobiom, sa kojim živimo i važan je za naše zdravlje i dobrobit.
Konzumacija alkohola je takođe povezana sa drugim aspektima našeg sopstvenog zdravlja i načina života i važno je ne samo da to razmatramo. Upotreba duvana i pušenje, na primer, mogu značajno povećati rizik od raka povezan sa alkoholom. Genetski faktori takođe igraju ulogu, sa određenim varijacijama koje utiču na to kako naša tela metabolišu (razgrađuju) alkohol.
Fizička neaktivnost i gojaznost, često povezani sa obilnim pićem, takođe zasebno povećavaju rizik od raka, ali pored alkohola ovo čini još gore. Uprkos tome, pogrešna shvatanja i dalje postoje. Vrsta alkoholnog pića, bilo da je u pitanju pivo, vino ili žestoka pića, ne menja značajno rizik od raka. Sam etanol (hemijski naziv za alkohol) je kancerogen (izaziva rak).
I dok su neke studije sugerisale da crveno vino može imati zaštitne efekte protiv određenih bolesti, nema jasnih dokaza da pomaže u prevenciji raka.
Potencijalni rizici konzumiranja alkohola verovatno nadmašuju sve potencijalne koristi. Poenta nije da nikada ne bi trebalo da uživamo u čaši vina ili piva sa prijateljima. Umesto toga, radi se o tome da budemo svesni potencijalnih rizika i da donosimo odluke koje su u skladu sa našim zdravstvenim ciljevima. Radi se o umerenosti, pažljivosti i informisanom donošenju odluka.
Alkohol ima mnogo efekata ne samo u smislu izazivanja raka. Nedavno veliko istraživanje na preko 135.000 starijih osoba koje piju u Velikoj Britaniji pokazalo je da što više ljudi pije, veći je rizik od smrti iz bilo kog razloga.
Ovi i slični nalazi naglašavaju važnost javne svesti i edukacije o potencijalnim rizicima povezanim sa konzumiranjem alkohola. Kako naše razumevanje veze između alkohola i raka raste, postaje sve jasnije da ono što mnogi smatraju bezopasnim uživanjem može imati značajnije zdravstvene implikacije nego što se ranije mislilo.
Nažalost, čini se da nije mnogo ljudi svesno ovih rizika. U SAD, oko polovine ljudi ne zna da alkohol povećava rizik od raka. Jasno je da je potrebno dosta rada da se prevaziđe ovaj nedostatak svesti.
