Ako ste se jednog jutra probudili i otkrili da ne vidite na jedno oko, velika je verovatnoća da ćete odmah pozvati očnog lekara – ili čak otići u hitnu pomoć. Ali mi nemamo tendenciju da tretiramo iznenadni gubitak sluha na jednom ili oba uha sa istim osećajem hitnosti, a to je žalosno, kaže Elias Michaelides, MD, specijalista za uho, nos i grlo u RUSH-u.
„Ljudi bi mogli očekivati da gubitak sluha može biti posledica ušnog voska ili možda infekcije uha i možda neće shvatiti da imaju potencijalno ozbiljan problem“, kaže Michaelides.
Ali iznenadni senzorneuralni gubitak sluha — koji se takođe naziva iznenadni gubitak sluha ili iznenadna gluvoća — mnogo je ozbiljniji od uha začepljenog voskom, i hitno lečenje je ključno. Senzorineuralni gubitak sluha nastaje kada su unutrašnje uho ili nervni putevi koji povezuju unutrašnje uho sa mozgom oštećeni.
„Ponekad vidimo oštećenje unutrašnjeg uha koje bi moglo biti trajno ako se ne leči odmah“, kaže Michaelides. „Važno je imati odgovarajuću dijagnozu kako bismo mogli da utvrdimo da li je neophodna hitna terapija za poništavanje gubitka sluha.“
Ako vam je sluh iznenada oslabio, kako da znate da li vam je uvo zapušeno ili je to nešto što zahteva hitnu medicinsku pomoć?
Ljudi sa nakupljenim ušnim voskom mogu da osete pritisak uz zvonjavu zvuka, koji se zove tinitus, u jednom ili oba uha. Ali to takođe mogu biti znaci ozbiljnijeg problema i trebalo bi da ih pregleda lekar. „Iznenadni nastanak tinitusa u jednom uhu ili značajna punoća uha mogu biti znak oštećenja unutrašnjeg uha“, kaže Michaelides.
Za razliku od sporog nakupljanja ušnog voska, iznenadni gubitak sluha u jednom ili oba uha se dešava veoma brzo – tokom nekoliko sati ili, najviše, nekoliko dana. Obično pogađa odrasle između 30 i 60 godina (iako se može dogoditi svakome), a većina ljudi sa ovim stanjem doživljava gubitak samo na jednom uhu.
Michaelides savetuje da ljudi koji dožive gubitak sluha potraže negu umesto da pretpostavljaju da je to zbog nakupljanja voska. „Preporučio bih vam da posetite svog lekara primarne zdravstvene zaštite ili centar za hitnu negu kako biste potražili bilo kakve dokaze o problemima sa ušnim kanalom ili bubnom opnom. Period“, kaže on. „Ako ga nema, odmah potražite test sluha ili posetite ORL radi dalje procene.
Postoje desetine mogućih uzroka iznenadnog gubitka sluha, pa kada pacijent dođe na lečenje, Mihaelides i njegove kolege sprovode detaljan pregled kako bi otkrili šta se krije iza toga.
Glavni uzroci iznenadnog gubitka sluha uključuju sledeće:
Ponekad se pokaže da je problem visok broj trombocita u krvi ili blokada u kohlearnoj arteriji, koja prenosi krv od srca do uha. Drugi potencijalni uzroci uključuju prekomernu upotrebu opijatnih lekova i autoimunu bolest unutrašnjeg uha, u kojoj imuni sistem tela napada deo uha.
Kada lekari identifikuju jednu od ovih bolesti, mogu da leče gubitak sluha ciljajući na osnovno stanje.
U većini slučajeva, međutim, iznenadni gubitak sluha je idiopatski, što znači da lekari ne mogu da utvrde njegov uzrok. U takvim slučajevima, oni često prepisuju oralne steroide, za koje se pokazalo da pomažu pacijentima da se oporave od neobjašnjivog iznenadnog gubitka sluha.
Za neke pacijente koji imaju zdravstvena stanja kao što su osteoporoza ili dijabetes zbog kojih uzimanje steroida nije preporučljivo, lekari u RUSH-u ubrizgavaju lek direktno u bubnu membranu uha kako bi ograničili potencijalne efekte na ostatak tela.
U nadi da će na kraju još preciznije ciljati na tretmane, istraživači pokušavaju da otkriju razlog za većinu idiopatskih iznenadnih gubitaka sluha. Jedna teorija je da to može biti rezultat virusa koji napada unutrašnje uvo, kaže Michaelides, koji utiče na puž (šupljinu u obliku spirale unutrašnjeg uha koja sadrži nervne završetke neophodne za sluh) i uzrokuje da uvo ne radi.
„Druge teorije su da može doći do rupture male membrane unutar pužnice ili možda do malog, mikroskopskog krvnog ugruška u dovodu krvi u unutrašnje uho“, kaže Michaelides. „Postoji mnogo uzroka gubitka sluha. Neki od njih mogu biti veoma benigni i sami se rešavaju, ali ponekad oštećenje može biti trajno ako se ne leči na odgovarajući način.“
Bez obzira na uzrok, Mihaelides poziva one koji imaju simptome da odmah potraže negu. „Ako dođe do iznenadne promene u sluhu, procena u prve dve nedelje je uvek od pomoći.“
