Utvrđeno je da je dugotrajna izloženost trenutnim nivoima zagađenja vazduha u Velikoj Britaniji povezana sa godišnjim povećanjem sedećeg vremena do 22 minuta svakog dana, u studiji objavljenoj u časopisu Javno zdravlje.
Istraživači sa sedištem u Nacionalnom institutu za istraživanje zdravlja i nege (NIHR) Lester Biomedicinsko istraživački centar (BRC) otkrili su ovaj trend u onome što se smatra prvom studijom te vrste koja pomno ispituje odnos između nivoa pozadinskog zagađenja koje ljudi redovno izloženi u okruženju UK i njihovim nivoima fizičke aktivnosti i sedentarnog ponašanja.
Sedentarno ponašanje je količina vremena provedena ležeći, ležeći, sedeći ili mirno stojeći. Poznato je da su viši nivoi sedentarnog ponašanja povezani sa lošijim zdravljem, uključujući bolesti srca, nekoliko vrsta raka i raniju smrt.
Dr Džonatan Goldni sa Univerziteta u Lesteru je objasnio: „Znamo da je zagađenje vazduha povezano sa kardiometaboličkim i respiratornim bolestima, a 2019. godine Svetska zdravstvena organizacija je procenila da 99% globalne populacije udiše vazduh koji sadrži visoke nivoe zagađivača.
„Nivoi zagađenja vazduha mogu uticati na sposobnost ljudi da vežbaju ili uživanje u vežbanju. Takođe se može smatrati faktorom rizika za povećanje nivoa sedentarnog ponašanja tako što se podstiče vreme sedenja u zatvorenom prostoru i obeshrabruje aktivno vreme na otvorenom, što dalje povećava rizik od hroničnih bolesti u povratna sprega“.
U ovoj studiji, tim, koji je uključivao direktorku NIHR Leicester BRC, profesorku Melanie Davies CBE, pažljivo je pogledao zapažanja na 644 osobe u riziku od dijabetesa tipa 2 koje su učestvovale u ‘Valking Avai from tipe 2 diabetes’ intervencija u ponašanju, koja je imala za cilj povećanje fizičke aktivnosti kroz hodanje.
Dr Goldni je dodao: „Učesnici u studiji su sedam uzastopnih dana tokom buđenja nosili akcelerometre oko struka. To nam je dalo njihove dnevne minute umerene do snažne fizičke aktivnosti i vremena sedenja u tri navrata tokom trogodišnjeg perioda. —i neverovatna prilika za traženje dugoročnih trendova.“
Godišnji prosečni nivoi najizmerenijih zagađivača vazduha u zdravstvenim istraživanjima (dugotrajne čestice prečnika manjeg ili jednakog 2,5 μm (mikrometara), manjeg ili jednakog 10 μm, i azot-dioksida) iz godine u kojoj je učesnik je ušao u studiju i prethodne dve godine (preuzeto iz modela mapiranja klime zagađenja odeljenja za životnu sredinu i ruralna pitanja) su zatim upoređene sa godišnjom promenom vremena sedenja koje je mereno akcelerometrom.
Nakon uzimanja u obzir važnih faktora kao što su socijalna deprivacija i mere izgrađenog okruženja, asocijacije između dugotrajnih čestica prečnika manjeg ili jednakog 2,5 μm (mikrometara), 10 μm i azot-dioksida i godišnje promene akcelerometra merene sedentarno ispitivano je vreme i fizička aktivnost.
Dr Goldni je rekao: „Iako nivoi zagađivača koje smo izmerili nisu bili povezani sa promenom umerene do intenzivne fizičke aktivnosti ili broja preduzetih koraka, otkrili smo da su povezani sa godišnjim povećanjem vremena sedenja“.
„Povećanje od 1 μgm-3 u prosečnoj koncentraciji atmosferskog azot-dioksida povezano je sa povećanjem vremena sedenja od 1,52 minuta dnevno godišnje u najkonzervativnijem modelu. A širom grupe, naši nalazi sugerišu da je visok nivo izloženosti do azot-dioksida su bili povezani sa do 22 minuta dnevno povećanog vremena sedenja godišnje.“
„Ovu povezanost smo primetili bez obzira na to kako su merene koncentracije zagađujućih materija, uključujući trogodišnji prosek (godina početka posmatranja sa dve prethodne godine), ili kao prosečnu koncentraciju zagađivača tokom 12-mesečnog perioda posmatranja.“
„Ako nivoi zagađenja vazduha uzrokuju ovo povećanje vremena sedenja, intervencije za smanjenje koncentracije zagađenja vazduha, kao što su zone niske emisije, mogle bi imati zaista pozitivan uticaj na nivo sedentarnog ponašanja pojedinca i značajan uticaj na javno zdravlje“, dr. zaključio je Goldni.
