Istraživanja su pokazala da buka iz aviona i helikoptera koji lete iznad njih mnogo više smeta ljudima nego buka iz drugih vidova transporta, a sve veći broj istraživanja sugeriše da buka aviona takođe doprinosi negativnim zdravstvenim ishodima.
Jedna od najnovijih studija, koju su vodili Škola javnog zdravlja Bostonskog univerziteta (BUSPH) i Državni univerzitet Oregon (OSU) ukazuje na to da buka aviona može povećati rizik od razvoja kardiometaboličkih bolesti, grupe stanja kao što su srčani udar, moždani udar, dijabetes, i hipertenzija.
Objavljeno u časopisu Environment International, studija je otkrila da ljudi koji su bili izloženi nivoima buke aviona od 45 dB ili više imaju veći indeks telesne mase (BMI), pri čemu su najviše mere BMI povezane sa nivoima buke aviona. na 55 dB ili više. Izloženost buci aviona na 45 dB ili više takođe je bila povezana sa višim BMI u srednjem do kasnom odraslom dobu od ranog odraslog doba. Poređenja radi, zvuk šapata je 30 dB, postavka biblioteke je 40 dB, a tipičan razgovor kod kuće je 50 dB.
BMI je pokazatelj opšte gojaznosti, koja može dovesti do kardiometaboličkih bolesti, kao i niza drugih zdravstvenih problema. Studija je prva koja istražuje vezu između izloženosti buci aviona i gojaznosti širom zemlje u Sjedinjenim Državama; prethodne studije na ovu temu fokusirale su se na evropske populacije, a rezultati su varirali.
„Prethodna istraživanja su pokazala da buka aviona može da podstakne reakcije na stres i poremeti san, ali postoje mešoviti dokazi o bilo kakvoj vezi sa indeksom telesne mase“, kaže vođa studije i odgovarajući autor dr Metju Bozigar, docent epidemiologije na OSU. „Bili smo iznenađeni kada smo videli prilično čvrstu vezu između buke aviona i većeg indeksa telesne mase među ženama širom SAD.“
Ova nova otkrića naglašavaju ulogu životne sredine u riziku od hronične bolesti.
„Gojaznost je postala veoma stigmatizovana, ali ono što je važno zapamtiti je da je povezana sa lošim kardiometaboličkim zdravstvenim ishodima i da ima jake ekološke pokretače“, kaže dr Božigar. „Ovo je obeshrabrujuće, ali i obećavajuće, u smislu da bismo potencijalno mogli da donesemo politike za ublažavanje ovih pokretača gojaznosti.“
Za ovu studiju, dr Bozigar i kolege su ispitali izloženost avionskoj buci i samoprocenjeni BMI i druge individualne karakteristike među skoro 75.000 učesnika koji žive na oko 90 glavnih američkih aerodroma. Učesnici su odabrani iz zdravstvenih studija medicinskih sestara (NHS), tekućih, prospektivnih studija medicinskih sestara iz SAD koje su ispunjavale dvogodišnje upitnike od 1970-ih i 1980-ih.
Tim je ispitivao nivoe buke aviona svakih pet godina od 1995. do 2010., koristeći procenu dan-noć (DNL) koja obuhvata prosečan nivo buke tokom 24-časovnog perioda i primenjuje prilagođavanje od 10 dB za buku aviona koja se javlja noću, kada je pozadinu buka je niska. Trenutni prag za značajne uticaje buke vezan za politiku je iznad DNL 65 dB. Tim je procenio mere BMI na višestrukim pragovima ispod toga (manje od 45 dB; 45–54 dB; 55 dB i više; i kontinuirano izlaganje na 45 dB ili više) za geokodirane adrese stanovanja medicinskih sestara.
Iako tim priznaje da je BMI suboptimalna metrika, primetna je nezavisna i jaka povezanost između veće izloženosti buci aviona i većeg BMI koju su primetili. Postojale su i regionalne razlike, sa jačom asocijacijom među učesnicima na Zapadnoj obali i onima koji žive u sušnim uslovima.
„Možemo samo da pretpostavimo zašto smo videli ove regionalne varijacije, ali jedan od razloga se može odnositi na eru regionalnog razvoja, karakteristike zgrada i klimu koja može uticati na faktore kao što su starost stanovanja, dizajn i nivo izolacije“, kaže studija v. autor dr Džunet Piters, vanredni profesor zdravlja životne sredine na BUSPH. „Regionalne razlike u temperaturi i vlažnosti mogu uticati na ponašanje kao što je otvaranje prozora, tako da su možda učesnici studije koji žive na Zapadu bili više izloženi buci aviona zbog otvorenih prozora ili tipa kućišta, što je omogućilo da više buke prodre.
Slično tome, jače asocijacije uočene u sušnim klimama, od kojih su mnoge takođe u zapadnom delu SAD, mogu se odnositi na način na koji buka putuje u različitim atmosferskim uslovima, kaže dr Peters.
Buduća istraživanja bi trebalo dalje da istraže ovu vezu između izloženosti buci aviona i gojaznosti, kao i šire nejednakosti u izloženosti buci u životnoj sredini, posebno među ostalim populacijama. Prethodni podaci sugerišu da su crnci, latinoamerikanci i stanovništvo sa niskim primanjima neproporcionalno izloženi buci aviona. Učesnici u studijskim grupama NHS bili su prvenstveno belci i srednjeg socioekonomskog statusa.
„Moramo da proučimo potencijalne zdravstvene uticaje ekoloških nepravdi na izloženost saobraćajnoj buci zajedno sa drugim ekološkim pokretačima loših zdravstvenih ishoda“, kaže dr Božigar. „Postoji još mnogo toga da se otkrije, ali ova studija dodaje dokaze sve većoj literaturi da buka negativno utiče na zdravlje.“
