Sećate se onog trenutka kada je vaš komšija posekao vaše omiljeno drvo? Ili kada je vaš šef preuzeo zasluge za projekat na kojem ste toliko radili?
Ako već osećate kako bes raste, možda biste želeli da duboko udahnete. Nova studija tima istraživača iz SAD-a pokazala je kako sluznica krvnih sudova postaje pod stresom čak i uz kratke provokacije besa.
Pošto je ova vrsta stresa ranije bila povezana sa povećanim rizikom od srčanih bolesti i moždanog udara kod pacijenata sa koronarnom bolešću srca, ispadi bi bukvalno mogli da dovedu živote nekih ljudi u opasnost.
Ranije studije su identifikovale potencijalnu vezu između besa i kardiovaskularnog zdravlja, ali razlozi za tu vezu nisu bili jasni. Ono što ova studija pokazuje jeste da kada smo opušteni, naši krvni sudovi takođe ostaju opušteni.
Tim koji stoji iza istraživanja otkrio je da osećanja anksioznosti i tuge nisu izazvala promene u sluznici krvnih sudova na isti način – iako su ove emocije takođe povezane sa srčanim problemima u drugim studijama.
„Videli smo da izazivanje besnog stanja dovodi do disfunkcije krvnih sudova, iako još uvek ne razumemo šta bi moglo da izazove ove promene“, kaže Daiči Šimbo, profesor medicine na Univerzitetu Kolumbija.
Grupa od 280 zdravih učesnika nasumično je dodeljena jednom od tri zadatka i kontrolnoj aktivnosti, od kojih je svaki trajao osam minuta. Pre i posle zadatka, ćelijske obloge dobrovoljaca su analizirane putem uzoraka krvi.
Zadaci su uključivali ili prizivanje ličnog sećanja koje je izazvalo bes, podsećanje na lično sećanje koje je izazvalo anksioznost, čitanje niza depresivnih rečenica koje izazivaju tugu, ili više puta brojanje do 100 (da bi se održala emocionalna neutralnost).
Sa zadatkom besa (i samo zadatkom besa), poremećaji u proširenju krvnih sudova – stezanje krvnih sudova koje ometa protok krvi kroz telo – bili su primetni tri minuta nakon što je zadatak završen, ali su nestali nakon 40 minuta. .
Iako osećanje i izražavanje ljutnje može biti korisno, ovo istraživanje pokazuje da bi takođe moglo povećati rizik od srčanih problema ograničavanjem protoka krvi, posebno kada se emocija stalno ili hronično doživljava kod onih koji već imaju faktore rizika za kardiovaskularne bolesti. Sledeći korak je da se pažljivije pogleda kako su emocije i biološke posledice povezane.
„Istraga o osnovnim vezama između besa i disfunkcije krvnih sudova može pomoći u identifikaciji efikasnih ciljeva intervencije za ljude sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih događaja“, kaže Šimbo.
Buduća istraživanja bi mogla da sagledaju ovaj odnos kod starijih grupa ljudi i onih koji uzimaju lekove u vezi sa srčanim problemima. Kao što istraživači primećuju, to bi takođe moglo da informiše pristupe za pomoć ljudima da upravljaju svojim besom.
Studija doprinosi onome što već znamo o vezama između naših emocija i naših tela – i saznanje koja osećanja pokreću koje promene u telu može pomoći da poboljšamo naše razumevanje mentalnog i fizičkog zdravlja. Ovde ljutnja dovodi do promena krvnih sudova koje se ne vide sa anksioznošću i tugom.
„Zbog toga, sve negativne emocije ne treba grupisati kao iste kada se gleda kroz sočivo patofiziologije kardiovaskularnih bolesti“, pišu istraživači u svom objavljenom radu.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Američkog udruženja za srce.
