Kako srednja starost naše populacije raste, raste i broj ljudi sa dijagnozom Alchajmerove bolesti. Sa napretkom tehnologije, lakše je odrediti starost mozga i identifikovati biomarkere Alchajmerove bolesti zasnovane na krvi. Nova studija povezuje izloženost traumi sa krvnim markerima rizika za Alchajmerovu bolest.
Rezultati studije su predstavljeni na Godišnjem sastanku Društva za menopauzu 2024, održanom u Čikagu, od 10. do 14. septembra.
Prema Centrima za kontrolu bolesti, broj ljudi koji žive sa Alchajmerovom bolešću se udvostručuje svakih pet godina nakon 65. godine. Predviđa se da će se ovaj broj skoro utrostručiti na 14 miliona ljudi do 2060. Dve trećine obolelih od Alchajmerove bolesti su žene.
Alchajmerova bolest uzrokuje smanjenje mozga i umiranje moždanih ćelija, što dovodi do postepenog opadanja pamćenja, razmišljanja, ponašanja i društvenih veština. Bolest nije samo srceparajuća za članove porodice, već je i veoma skupa za lečenje. Nije ni čudo zašto se toliko istraživanja fokusira na ranu identifikaciju i strategije ublažavanja.
Nedavna istraživanja su olakšana višestrukim napretkom medicinske tehnologije, uključujući napredna merenja starosti mozga zasnovana na neuroima i sposobnost razlikovanja starosti mozga bele i sive materije. Ovo je značajno s obzirom na rane indikacije da promene bele materije mogu biti posebno relevantne za zdravlje mozga žena.
Pored toga, nedavni napredak u proceni rizika od Alchajmerove bolesti uključuje biomarkere zasnovane na krvi koji su posebno korisni za procenu rizika decenijama pre pojave ove vrste demencije.
Nova studija zasnovana na podacima od više od 250 žena različitih etničkih grupa pokušala je da testira da li 1) žene sa većom izloženošću traumi imaju stariju starost mozga, uzimajući u obzir starost mozga i sive i bele materije; 2) žene sa većom izloženošću traumi imale su nepovoljne profile biomarkera Alchajmerove bolesti; i 3) povezanosti između izloženosti traumi i starosti mozga ili biomarkera Alchajmerove bolesti koji variraju u zavisnosti od rase/etničke pripadnosti.
Nalazi studije su pokazali da je veća izloženost traumi povezana sa markerima ubrzanog starenja mozga, posebno starosti mozga bele materije. U stvari, izgleda da je izloženost traumi dovela do tri dodatne godine starenja mozga bele materije u odnosu na žene koje nisu bile izložene traumi.
Nalazi su takođe pokazali da je veća izloženost traumi bila povezana sa štetnim krvnim markerima neuroinflamacije i neuronske smrti, posebno za crnke. Od procenjenih trauma, seksualna trauma se pokazala kao posebno toksična za zdravlje mozga žena.
„Prethodni rad je otkrio da je trauma u detinjstvu povezana sa lošijim fizičkim i neurokognitivnim zdravljem“, kaže dr Rebeka Turston, glavni istraživač i direktor Programa za zdravlje žena u biološkom ponašanju na Univerzitetu u Pitsburgu.
„Međutim, prethodna istraživanja su bila uglavnom fokusirana na traumu u detinjstvu. Kako se trauma odraslih, uključujući seksualnu traumu, odnosi na zdravlje mozga žena u srednjim godinama relativno je nepoznato. Nalazi podvlače da su traume odraslih, a posebno seksualne traume, važne za zdravlje mozga žena.
„Oni takođe ukazuju na to da crne žene mogu biti posebno ranjive na štetne efekte na mozak izloženosti traumi. Ovi podaci ukazuju na važnost prevencije traume kako bi se podržalo zdravlje mozga žena dok stare.“
„S obzirom da se predviđa da će se broj ljudi koji žive sa Alchajmerovom bolešću skoro utrostručiti, a dve trećine njih su žene, imperativ je da razumemo ulogu koju trauma može da igra i da o tome razgovaramo sa našim pacijentima“, kaže dr Stefani Faubion, medicinski direktor za Društvo za menopauzu. „Zato su studije poput ove toliko vredne.“
