Kratkoročno izlaganje višoj toploti može povećati upalu i ometati normalne funkcije imunološkog sistema u telu, što zauzvrat može povećati podložnost infekcijama i ubrzati progresiju kardiovaskularnih bolesti, prema preliminarnom istraživanju koje će biti predstavljeno na Epidemiologiji Američkog udruženja za srce. and Prevention│Lifestile and Cardiometabolic Scientific Sessions 2024, 18-21. marta, u Čikagu.
Upala je normalan deo odbrane tela od povrede ili infekcije; međutim, inflamatorni odgovor koji je dugotrajan – traje od nedelja do meseci – ili koji se javlja u zdravim tkivima je štetan i igra ključnu ulogu u stvaranju plaka u arterijama. Ovo može dovesti do ateroskleroze. Poznato je da toplotni talasi podstiču upalu, međutim, studije koje su ispitivale temperaturu vazduha i biomarkere upale dale su različite rezultate.
„Većina istraživanja uzima u obzir samo temperaturu kao izlaganje od interesa, što možda nije dovoljno da se uhvati odgovor osobe na toplotu“, rekao je glavni autor studije Daniel V. Riggs, dr, docent medicine u Christina Lee Brovn. Envirome Institute na Univerzitetu Louisville u Louisvilleu, Kentucki. „U našoj studiji koristili smo alternativna merenja toplote u odnosu na višestruke markere upale i imunološkog odgovora u telu da bismo istražili kratkoročne efekte izlaganja toploti i proizveli potpuniju sliku njenog uticaja na zdravlje.“
Učesnici su posetili mesta istraživanja u Luisvilu tokom letnjih meseci radi analize krvi, a istraživači su analizirali krv na više markera funkcije imunog sistema. Istraživači su zatim ispitali povezanost između markera funkcije imunog sistema i nivoa toplote, uključujući temperaturu, neto efektivnu temperaturu (koje utiču na relativnu vlažnost, temperaturu vazduha i brzinu vetra) i Univerzalni termalni klimatski indeks (UTCI) tog dana. UTCI je termofiziološki model koji je razvila Komisija Međunarodnog društva za biometeorologiju i koji uzima u obzir temperaturu, vlažnost, brzinu vetra i nivoe ultraljubičastog zračenja, koji je korišćen za procenu fizičkog komfora učesnika.
„Učesnici naše studije imali su samo malu izloženost visokim temperaturama na dan testa krvi, međutim, čak i manja izloženost može doprineti promenama u imunološkim markerima“, rekao je Rigs. „Sa porastom globalnih temperatura, veza između izloženosti toploti i privremeno oslabljenog odgovora imunog sistema je zabrinjavajuća, jer se zna da su temperatura i vlažnost važni pokretači životne sredine za prenošenje zaraznih bolesti koje se prenose vazduhom. Dakle, tokom najtoplijih letnjih dana ljudi mogu biti pod većim rizikom od izlaganja toploti, takođe mogu biti ranjiviji na bolesti ili upalu.“
Odrasli stariji od 60 godina i odrasli sa postojećim kardiovaskularnim oboljenjima posebno su izloženi riziku od kardiovaskularnih događaja i smrti povezanih sa toplotom, objasnio je Riggs. Tokom toplotnih talasa, ljudi mogu smanjiti svoju izloženost tako što će ostati u zatvorenom prostoru kada su temperature najviše i sunce najjače; tražeći hlad; nošenje lagane, prozračne odeće; i piti puno vode.
„Važno je da lekari komuniciraju sa pacijentima o riziku od štetnih efekata na zdravlje usled izlaganja toploti. Na primer, kardiolozi bi mogli da sprovode prilagođene konsultacije i procene kako bi povećali svest pacijenata o njihovoj podložnosti efektima visokih temperatura. Takođe, promene režima lečenja može biti važno razmotriti da bi se rešili drugi rizici. Na primer, neki lekovi bi mogli da učine ljude podložnijim bolestima izazvanim toplotom ili neki možda neće biti toliko efikasni kada je telo izloženo visokim temperaturama“, rekao je Rigs.
