Agent Orange, herbicid korišćen tokom rata u Vijetnamu, je poznati toksin sa širokim uticajem na zdravlje. Iako se Agent Orange nije koristio decenijama, sve je veće interesovanje za njegove efekte na zdravlje mozga starijih veterana. Nova studija naučnika sa Univerziteta Braun otkriva mehanizme pomoću kojih Agent Orange utiče na mozak i kako ti procesi mogu dovesti do neurodegenerativnih bolesti.
Istraživanje pokazuje da izlaganje herbicidnim hemikalijama Agent Orange oštećuje moždano tkivo prednjeg režnja laboratorijskih pacova sa molekularnim i biohemijskim abnormalnostima koje su slične onima u ranoj fazi Alchajmerove bolesti. Rana onlajn verzija ovog rada sa detaljima o nalazima objavljena je 13. februara i planirana je za objavljivanje u časopisu za Alchajmerovu bolest.
Nalazi bi mogli imati važne implikacije za vojne veterane koji su bili izloženi agensu Oranž tokom Vijetnamskog rata, rekla je autorka studije dr Suzan M. De La Monte, lekar-naučnik sa Univerziteta Braun.
„Ako možemo da pokažemo da prethodna izloženost Agent Orange-u dovodi do naknadnih neurodegenerativnih bolesti, onda to daje veteranima šansu da dobiju pomoć“, rekao je De La Monte.
Ali nalazi studije imaju mnogo širi značaj, dodala je, jer su toksini u Agent Orange-u takođe prisutni u đubrivu za travnjake.
„Ove hemikalije ne utiču samo na veterane; one utiču na celu našu populaciju“, rekao je De La Monte, profesor patologije i laboratorijske medicine i neurohirurgije na Braunovom medicinskom fakultetu Voren Alpert.
Agent Orange je sintetički herbicid za defolijaciju koji je bio široko korišćen između 1965. i 1970. tokom Vijetnamskog rata. Pripadnici američke vojske bili su izloženi hemikaliji kada su bili stacionirani u blizini neprijateljske teritorije koju su prskali avioni.
Vladini izveštaji pokazuju da je izloženost Agent Orange-u takođe izazvala urođene mane i smetnje u razvoju kod beba rođenih od vijetnamskih žena koje žive u pogođenim područjima. Tokom vremena, studije su pokazale da je izloženost Agent Orange-u povezana sa povećanim rizikom od nekih karcinoma, kao i kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa.
Istraživanje je takođe otkrilo povezanost između izlaganja agensu narandže i kasnijeg razvoja degenerativnih bolesti nervnog sistema, kao i značajno veće stope i ranijih početaka demencije. Međutim, u odsustvu dokazane uzročne veze između Agent Orange-a i bolesti povezanih sa starenjem, postojala je potreba za studijama koje poboljšavaju razumevanje procesa kojim herbicid utiče na mozak.
„Naučnici su shvatili da je Agent Orange neurotoksin sa potencijalnim dugoročnim efektima, ali to nije jasno prikazano“, rekao je De La Monte. „To je ono što smo mogli da pokažemo ovom studijom.“
Analizu su sproveli De La Monte i dr Ming Tong, naučni saradnik u medicini u Braunu; oba su takođe povezana sa bolnicom Rhode Island, filijalom Medicinske škole Varren Alpert. Njihovo istraživanje se zasniva na njihovim nedavnim studijama o izloženosti hemikalijama Agent Orange na nezrelim ljudskim ćelijama iz centralnog nervnog sistema koje pokazuju da kratkoročno izlaganje Agent Orange-u ima neurotoksične i rane degenerativne efekte povezane sa Alchajmerovom bolešću.
Istraživači su istraživali efekte dva glavna sastojka Agent Orange-a (2,4-dihlorofenoksisirćetne kiseline i 2,4,5-triklorofenoksisirćetne kiseline) na markere Alchajmerove neurodegeneracije koristeći uzorke iz frontalnih režnjeva laboratorijskih pacova. Zreli, netaknuti uzorci moždanog tkiva uključivali su punu složenu lepezu tipova ćelija i struktura tkiva.
Naučnici su tretirali uzorke kumulativnom izlaganju Agent Orange-u, kao i njegovim odvojenim hemijskim sastojcima, i posmatrali osnovne mehanizme i molekularne promene.
Otkrili su da tretman sa Agent Orange i njegovim sastojcima izaziva promene u moždanom tkivu koje odgovaraju degeneraciji moždanih ćelija, i molekularne i biohemijske abnormalnosti koje ukazuju na citotoksične povrede, oštećenje DNK i druga pitanja.
Pristup koji su koristili istraživači pomogao im je da bolje okarakterišu neuropatološke, neurotoksične i neurodegenerativne posledice izloženosti toksinu Agent Orange kod mladih, inače zdravih mozgova, kao što bi bio slučaj sa vojnim osobljem iz ere Vijetnamskog rata i mnogim lokalnim stanovnicima Vijetnama.
„Traženje ranih efekata nam govori da postoji problem koji će kasnije izazvati probleme i takođe nam daje kontrolu nad mehanizmom kojim agent izaziva probleme“, rekao je De La Monte. „Dakle, ako želite da intervenišete, znali biste da se fokusirate na taj rani efekat, da ga nadgledate i pokušate da ga preokrenete.“
Del La Monte se nada da će biti uključen u dodatna istraživanja o ljudskom moždanom tkivu kako bi se procenili dugoročni efekti izlaganja Agent Orange-u u vezi sa starenjem i progresivnom neurodegeneracijom kod veterana rata u Vijetnamu.
Američka vlada je 1971. zabranila upotrebu Agent Orange-a. Međutim, hemikalije ostaju u životnoj sredini decenijama, rekao je De La Monte. Prema autorima studije, rasprostranjena, nekontrolisana upotreba Agent Orange-a u herbicidnim i pesticidnim proizvodima je takva da svaki treći Amerikanac ima dokaz o prethodnom izlaganju biomarkerom.
Uprkos sve većem priznavanju širokih toksičnih i kancerogenih efekata 2,4-dihlorofenoksisirćetne kiseline, istraživači su primetili da zabrinutost nije dostigla dovoljan nivo da federalne agencije zabrane njenu upotrebu. Istraživači zaključuju da rezultati ove studije i još jedne nedavne publikacije podržavaju ideju da Agent Orange, kao i njegovi nezavisni sastojci (2,4-dihlorofenoksisirćetna kiselina i 2,4,5-trihlorofenoksisirćetna kiselina) imaju alarmantne štetne efekte na zreli mozak. i centralnog nervnog sistema.
„Zato je toliko važno da se sagledaju efekti ovih hemikalija“, rekao je De La Monte. „Oni su u vodi; oni su svuda. Svi smo bili izloženi.“