Dok se školski i univerzitetski ispiti naziru, učenici će razmišljati o tome kako da maksimalno poboljšaju svoje učenje.
Pamćenje je ključni deo načina na koji učimo. Ako učenici razumeju kako pamćenje funkcioniše, mogu da daju prioritet efikasnim navikama učenja. Ovo će pomoći za ispite, kao i za njihovo učenje na duži rok.
Prema kognitivnoj psihologiji (proučavanju naših mentalnih procesa), postoje tri različite vrste pamćenja. Svaki od njih igra različitu ulogu u efikasnom proučavanju:
Senzorno pamćenje privremeno zadržava ogromne količine novih informacija iz naših čula. Ovo uključuje sve što smo upravo videli, čuli, dodirnuli ili probali. Ako obratimo pažnju na te informacije, one se kreću u radnu memoriju za obradu. Ako ne obratimo pažnju, to se odbacuje.
Radna memorija je kontrolni centar našeg mozga. Sve svesne kognitivne aktivnosti, uključujući pamćenje, računanje, planiranje, rešavanje problema, donošenje odluka i kritičko razmišljanje, dešavaju se u našoj radnoj memoriji. Međutim, ako imamo previše na umu, radna memorija se lako može preopteretiti. Zbog toga je važno preneti znanje i veštine u dugoročnu memoriju.
Dugotrajno pamćenje je biblioteka našeg mozga. Kada se nova znanja ili veštine dobro uvežbaju, oni se „kodiraju“ iz radne memorije u dugoročnu memoriju. Ovde se čuvaju u ogromnim mrežama koje se nazivaju šeme. Da bismo ponovo koristili ta znanja i veštine, vraćamo te šeme nazad u radnu memoriju. Što više kodiramo i preuzimamo znanja i veštine, ti putevi pamćenja postaju jači. Dobro naučene šeme se mogu automatski preuzeti, što stvara prostor u radnoj memoriji za novo razmišljanje i učenje.
Ne vole svi ispite i nastavnici često raspravljaju o njihovim prednostima i nedostacima.
Ali ako ste student koji trenutno uči za ispite, evo nekoliko saveta koji će vam pomoći da dobro iskoristite svoje vreme:
Stvorite uslove za pažnju: odložite telefon i uklonite ometanja. Zapamtite, vaša pažnja je potrebna da biste uneli informacije u radnu memoriju i tamo ih zadržali. Gubitak pažnje ili lutanje uma može dovesti do lošijeg učenja. Profesor psihologije sa Harvarda Dan Šahter naziva rasejanost jednim od „sedam grehova sećanja“.
Razmotrite svoju predmetnu oblast: različite discipline postavljaju različite vrste pitanja i trebalo bi da učite imajući to na umu. Na ispitu iz engleskog za 12 godina, na primer, od vas će se možda tražiti da napišete odgovor o svom tumačenju određenog teksta. Zato nemojte samo ponovo čitati tekst; efikasna studija uključuje izvlačenje tema i uvida, uvežbavanje vaših argumenata i traženje povratnih informacija.
Minimizirajte ‘plitko’ učenje: većina učenika prijavljuje ponovno čitanje i isticanje teksta tokom učenja. Ali one su manje efikasne od drugih tehnika proučavanja. Plitko proučavanje ili kodiranje se više fokusira na površinske karakteristike, a manje na značenje. Ovo podstiče napamet umesto istinskog razumevanja i dovodi do slabijeg učenja. U jednoj studiji, ponovno čitanje udžbenika dva puta zaredom nije dalo prednost u odnosu na čitanje po prvi put.
Maksimalno povećajte ‘duboko’ proučavanje: ovo uključuje aktivno korišćenje informacija koje proučavate. U zavisnosti od vaše discipline, ovo može uključivati odgovaranje na pitanja za vežbanje, konstruisanje sopstvenih pitanja, sumiranje, identifikovanje tema, procenu postojećih argumenata, donošenje odluka ili objašnjavanje koncepata drugima. Ovo duboko kodiranje rezultira jačim šematskim mrežama, koje se lakše ponovo aktiviraju kada su vam potrebne.
Idite dalje od obrađenih primera: obrađeni primeri su korak po korak ilustracije procesa za rešavanje problema. Oni mogu biti moćne početne tačke jer vam pokazuju kako da koristite određenu strategiju. Oni takođe pomažu da se smanji opterećenje radne memorije. Ali kako postajete stručniji, efikasnije je da sami izvlačite te strategije iz dugoročnog pamćenja.
Pravite pauze: istraživanje sa studentima australijskih univerziteta pokazuje da čak i petominutna pauza za odmor može podržati pažnju – kapiju za učenje. Istraživanje pomoću skeniranja mozga takođe pokazuje da vam odmor može pomoći da konsolidujete sećanja.
Nemojte trpati: takozvani „efekat razmaka“ pokazuje da pamćenje i konceptualno razumevanje imaju koristi od distribuiranog, a ne masovnog učenja. To znači da je šest polusatnih sesija bolje za učenje nego jedan blok od tri sata.
Mešajte svoju studiju: ovo bi moglo da znači različita pitanja i aktivnosti, tako da je vaš mozak primoran da upoređuje, kontrastira, precizira i pravi razlike između koncepata i pristupa. Ovo je poznato kao „preplitanje“, i pokazalo se da podstiče učenje u predmetima kao što su matematika, muzika i medicina.
Ne preskačite san: spavanje je ključno za konsolidaciju sećanja ili učvršćivanje novih veza ili uvida koje ste napravili.
Dajte sebi dovoljno vremena: nažalost, ovde nema prečica! Svaki put kada vežbate crtanje specifičnih znanja i veština iz dugoročne memorije u radnu memoriju, urezujete super-autoput memorije. Što više ovo radite, postajete bolji i brži – što će vam trebati kada dođe vreme za ispit.
