Ljudi se mogu drugačije odnositi prema protoku vremena, doživljavajući mnoštvo misli i emocija o svojoj prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. U psihologiji, ove mentalne reprezentacije povezane sa vremenom se zajednički nazivaju „vremenska perspektiva“.
Vremenska perspektiva se obično opisuje kao stepen do kojeg pojedinac naglašava određeni vremenski period (tj. prošlost, sadašnjost ili budućnost) u svom umu. Prethodne studije sugerišu da je vremenska perspektiva usko povezana sa blagostanjem.
Drugim rečima, čini se da su mentalne predstave ljudi o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti povezane sa tim koliko su oni zadovoljni svojim životom. Konkretno, nalazi sugerišu da je snažan fokus na jedan od ovih vremenskih okvira u odnosu na druge (tj. često preterano razmišljanje o prošlosti, sadašnjosti ili budućnosti) povezan sa nižim blagostanjem, dok je uravnotežena vremenska perspektiva povezana sa višim blagostanjem.
Istraživači sa Univerziteta Fridrih Šiler u Nemačkoj nedavno su sproveli longitudinalno istraživanje sa ciljem boljeg razumevanja povezanosti vremenske perspektive i zadovoljstva životom tokom odraslog doba. Njihovi nalazi, objavljeni u Communications Psichologi, otkrivaju nove specifične dimenzije vremenske perspektive koje se često povezuju sa višim ili nižim zadovoljstvom životom.
„Kako je vreme predstavljeno je podložno razvojnim promenama“, napisali su Marija Virt, Markus Vetštajn i njihove kolege u svom radu. „Vremenska perspektiva kojom dominira budućnost sve više se zamenjuje onom koja je fokusirana na sadašnjost i prošlost kako se preostali životni vek smanjuje. Ove promene vezane za uzrast navodno su povezane sa višim subjektivnim blagostanjem.“
Prethodne studije koje su istraživale vezu između vremenske perspektive i zadovoljstva životom postigle su dosledne rezultate. Bez obzira na to, ove studije su često ispitivale jednu dimenziju vremenske perspektive, za razliku od različitih aspekata istovremeno, i često su uključivale samo učesnike iz specifičnog segmenta odrasle populacije, kao što su mlađi, sredovečni ili stariji odrasli.
Virt, Vetštajn i njihove kolege su krenuli da istraže odnos između vremenske perspektive i blagostanja dublje i u periodu od 10 godina. Njihova studija se fokusirala na četiri različite dimenzije vremenske perspektive.
Prve dve dimenzije koje su ispitali su orijentacija na prošlost (kako ljudi tumače svoja prošla iskustva) i konkretnost budućeg vremena (tj. koliko im je budućnost opipljiva). Druga dva su zastarelost (tj. stepen do kojeg prošla iskustva postaju manje relevantna tokom vremena) i stavovi prema konačnosti (tj. svest ili prihvatanje smrti).
„Istraživali smo kako su promene u četiri aspekta vremenske perspektive (orijentacija na prošlost, konkretnost budućeg vremena, zastarelost i stavovi prema konačnosti) povezane sa promenama u životu i zadovoljstvu specifičnim za domen i da li su ovi odnosi moderirani godinama“, napisali su Virth, Vettstein i njihove kolege. „Koristili smo 10-godišnje longitudinalne podatke iz uzorka različitog uzrasta koji se sastoji od 459 učesnika (30–80 godina).“
Kada su analizirali podatke koje su prikupili, istraživači su otkrili da je konkretnost budućeg vremena ljudi najbliže povezana sa zadovoljstvom životom. Drugim rečima, ispitanici koji vide budućnost jasno i sa konkretnim ciljevima i planovima su bili zadovoljniji svojim životom, dok su oni sa neizvesnom percepcijom budućnosti bili manje zadovoljni.
„Konkretnost je najdoslednije bila povezana sa zadovoljstvom“, napisali su Virt, Vetštajn i njihove kolege. „Pojedinci sa ukupnom većom konkretnošću su prijavili veće zadovoljstvo životom, a veće zadovoljstvo životom je prijavljeno u slučajevima merenja sa većom konkretnošću. Umerenost u uzrastu je pronađena samo za zadovoljstvo mentalnom kondicijom. Među mlađim, ali ne i starijim odraslim osobama, zadovoljstvo mentalnom spremnošću je bilo veće na merenju prilike sa većom konkretnošću“.
Ova nedavna studija Virth-Vettsteina i njihovih kolega nudi dublje razumevanje odnosa između vremenske perspektive i blagostanja tokom odraslog doba. U budućnosti bi to moglo da posluži kao osnova za dalja istraživanja koja ispituju kako se druge specifične nijanse vremenske perspektive odnose na zadovoljstvo životom.
