Pre deset godina otkrivena je nova vrsta programirane ćelijske smrti: ćelijska smrt zavisna od gvožđa ili, da upotrebimo naučni izraz, feroptoza. Za razliku od apoptoze, dugo poznate vrste programirane ćelijske smrti, kod feroptoze ćelija apsorbuje veće količine gvožđa. Gvožđe se metaboliše u ćeliji i na kraju dovodi do uništenja ćelijskih membrana. Takvi tipovi ćelijske smrti su među važnim mehanizmima kontrole tela, na primer u procesima razvoja i eliminaciji defektnih ili degenerisanih ćelija.
Već nekoliko godina imunoterapija se etablirala kao opcija lečenja u borbi protiv raka. Ovde se sopstveni odbrambeni sistem tela stimuliše tako da deluje protiv ćelija raka. Brojne od ovih imunoterapija uspešno ciljaju ključne tačke u imunološkom sistemu, poznate kao kontrolne tačke, gde je imuni sistem pokoren.
Imune kontrolne tačke su neka vrsta „isključenja“ na površini T ćelija (imunih ćelija koje se bore protiv raka), pomoću kojih se njihova aktivnost može smanjiti. Ovim „prekidačem za isključivanje“ upravljaju određeni „ključni“ proteini. Mnogi tumori formiraju takve „ključne“ proteine da bi se zaštitili od napada T ćelija. Zbog toga je blokiranje „prekidača za isključivanje“ pomoću lekova, odnosno inhibitora imunih kontrolnih tačaka, sada deo standardnog lečenja kod nekih vrsta raka. Nažalost, kod drugih vrsta raka, kao što je rak jetre, odgovor na blokadu imunološke kontrolne tačke je nizak.
Istraživači sa Georg-Speier-Haus-a, zajedno sa Univerzitetskom bolnicom u Frankfurtu i Univerzitetom Gete u Frankfurtu, sada su primetili kod miševa sa kolorektalnim karcinomom da supstanca koja izaziva feroptozu dovodi do aktivacije određenih imunih ćelija (T ćelija). Takve T ćelije mogu sistematski da ubijaju ćelije raka. Studija je objavljena u časopisu Gut.
Problem je bio u tome što su dva nezavisna mehanizma odmah ponovo zaustavila aktivnost T ćelija: prvo, ćelije raka su formirale „ključni“ protein za upravljanje „prekidačem za isključivanje“ T ćelija (receptor imunološke kontrolne tačke PD-L1). Drugo, na scenu su izašle druge ćelije imunog sistema, poznate kao mijeloidne supresorske ćelije, čiji je zadatak podjednako da savladaju imuni odgovor tela.
Međutim, kada su istraživači bolesnim miševima dali trostruku kombinaciju aktivatora feroptoze, inhibitora imunološke kontrolne tačke i supstance koja sprečava privlačenje mijeloinih supresorskih ćelija, to je značajno smanjilo rast tumora jetre.
U daljim testovima na miševima, naučnici su ustanovili da je kombinovana terapija takođe mogla da smanji broj metastaza u jetri koje potiču od metastazirajućeg kolorektalnog tumora. Sam kolorektalni tumor, međutim, nije reagovao na kombinovanu terapiju.
Profesor Fabian Finkelmeier, jedan od dva prva autora studije, kaže: „Kombinovana terapija očigledno zavisi od mikrookruženja jetre, a ne od primarnog tumora. Ovo ukazuje da bi naša kombinovana terapija mogla biti efikasna protiv metastaza u jetri bilo koje vrste rak.“
Dr Kler Konš, drugi prvi autor, objašnjava: „Ovom novom kombinovanom terapijom napadamo imuni sistem sa tri strane. Prvo, činimo da T ćelije koje se bore protiv raka reaguju na ćelije tumora. Zatim uklanjamo prepreke sa kojima se suočavaju T ćelije koje se bore protiv raka: ćelije supresije i zaštita od PD-L1.“
Profesor Florian Greten, direktor Georg-Speier-Haus i portparol LOEVE Centra Frankfurt Instituta za rak, kaže: „Studija naglašava ključnu ulogu tumorskog mikrookruženja u terapiji raka. Ovde smo se koncentrisali na imunološki deo mikrookruženja tumora i kako modulisati imuni sistem u pravcu snažnog antitumorskog odgovora. Naši podaci u pretkliničkim modelima su ohrabrujuća osnova za poboljšanje opcija imunoterapije za pacijente sa hepatocelularnim karcinomom i metastazama u jetri.“
