U novoj studiji, istraživači su ispitali da li su usamljeni ljudi skloniji problemima kao što su depresija i psihoza. Na osnovu upotrebe lekova, korelacija je jasna.
„Pronašli smo korelaciju između usamljenosti i nekoliko problema mentalnog zdravlja“, kaže vanredni profesor Ruben Rodriguez-Cano na Odeljenju za psihologiju NTNU-a.
„Rizik da se usamljena osoba takođe bori sa problemima mentalnog zdravlja je veći nego za ljude koji nisu usamljeni.
Rezultati su objavljeni u BJPsich Open.
Problemi mentalnog zdravlja identifikovani ovom studijom su i ozbiljni i široki.
„Naše istraživanje pokazuje da usamljenost povećava rizik od razvoja psihoze, bipolarnih poremećaja i teške depresije“, kaže Rodrigez-Kano.
Ali da li je usamljenost ono što uzrokuje probleme mentalnog zdravlja, ili su problemi mentalnog zdravlja zbog kojih se ljudi osećaju usamljeno?
Može biti oboje.
„Kada smo procenjivali kako se usamljenost razvija od adolescencije do odraslog doba, otkrili smo da je veća verovatnoća da će ljudi sa psihotičnim i bipolarnim poremećajima iskusiti povećanu usamljenost nakon adolescencije.
Iako ne možemo da identifikujemo uzročnost u našoj studiji, korelacija između usamljenosti i ozbiljne mentalne bolesti je jasna iz dugoročne perspektive“, kaže vanredni profesor Rodrigez-Kano.
Usamljenost i biti sam su dve različite stvari. Neki ljudi odluče da budu sami i dobro se nose, a da to ne utiče negativno na njihovo mentalno zdravlje, ali usamljeni ljudi se zaista mogu boriti.
„Na primer, ljudi koji su u ranoj fazi mentalne bolesti tokom adolescencije mogu imati problema sa svojim društvenim odnosima. To može dovesti do toga da se osećaju usamljenije, a to pogoršava njihovu psihopatologiju“, kaže Rodrigez-Kano.
Štaviše, ljudi koji se generalno osećaju usamljeno mogu imati nisko samopoštovanje, a to može dovesti do usamljenosti, što zauzvrat može povećati mentalne poremećaje u odraslom dobu.
Istraživači su proučavali približno 2.600 ljudi koji su učestvovali u dugotrajnoj studiji Mladi u Norveškoj, koja je u toku od 1992. godine. Prati hiljade ljudi koji su bili tinejdžeri 1990-ih.
Istraživači stoga mogu da vide kako su učesnici prošli tokom dužeg vremenskog perioda. U ovoj studiji, pratili su učesnike više od 20 godina. Informacije koje su prikupili sastavljene su sa podacima o upotrebi lekova iz norveške baze podataka o receptima.
„Više od 80% učesnika nije primalo lekove za mentalno zdravlje tokom perioda koji smo istraživali“, kaže vanredni profesor Rodrigez-Kano.
Drugim rečima, većina ljudi se ne bori sa problemima mentalnog zdravlja. Međutim, 12% je primilo najmanje jednu vrstu psihotropnih lekova, a 7% je primilo dve ili više. Ukupno, ove grupe se sastoje od skoro 500 ljudi.
„Istraživači, političari i različiti društveni akteri, kako na preventivnom tako i na kliničkom nivou, treba da prate usamljenost tokom adolescencije. Moramo da stvorimo prilike da se mladi osećaju manje usamljeno, čime ćemo sprečiti probleme mentalnog zdravlja“, rekao je Rodrigez-Kano.