Naša najnovija studija pokazuje da gubitak vizuelne osetljivosti može predvideti demenciju 12 godina pre dijagnoze. Istraživanje je obuhvatilo 8.623 zdrave osobe u Norfolku, Engleska. Rezultati sugerišu da problemi sa vidom mogu biti rani pokazatelji kognitivnog opadanja.
Oči mogu otkriti mnogo o zdravlju našeg mozga. Problemi sa vidom mogu biti jedan od prvih znakova kognitivnog opadanja. Naša najnovija studija pokazuje da gubitak vizuelne osetljivosti može predvideti demenciju 12 godina pre nego što bude dijagnostikovana.
Istraživanje je obuhvatilo 8.623 zdrave osobe u Norfolku, koje su pratili tokom više godina. Do kraja studije, 537 učesnika je razvilo demenciju, što nam je omogućilo da uočimo faktore koji su mogli prethoditi ovoj dijagnozi. Na početku studije, učesnici su morali da prođu test vizuelne osetljivosti, pritiskajući dugme čim bi primetili formiranje trougla u polju pokretnih tačaka.
Osobe koje su kasnije razvile demenciju bile su znatno sporije u prepoznavanju trougla na ekranu u poređenju sa onima koji nisu imali demenciju. Vizuelni problemi mogu biti rani pokazatelji kognitivnog opadanja, jer toksične amiloidne plakete povezane sa Alchajmerovom bolešću mogu prvo uticati na delove mozga povezane sa vidom.
Osim toga, postoji nekoliko drugih aspekata vizuelnog procesiranja koji su pogođeni kod Alchajmerove bolesti, kao što su sposobnost prepoznavanja kontura objekata i razlikovanje između određenih boja. Ovi problemi mogu uticati na svakodnevni život ljudi, često bez njihove svesnosti.
Još jedan rani znak Alchajmerove bolesti je deficit u „inhibitornoj kontroli“ pokreta očiju, gde ometajući stimuli deluju kao da lakše privlače pažnju. Osobe sa Alchajmerovom bolešću imaju poteškoća da ignorišu ometajuće stimulanse, što se može manifestovati kao problemi u kontroli pokreta očiju.
Istraživanje sugeriše da ljudi sa demencijom često neefikasno obrađuju lica novih ljudi. U zdravih osoba, proces skeniranja lica obično ide od očiju do nosa do usta, što pomaže u pamćenju. Osobe sa demencijom ponekad deluju izgubljeno, jer ne pomeraju oči kako bi skenirali okolinu, uključujući lica ljudi koje su upravo upoznali.
Ova rana poteškoća u prepoznavanju novih lica može biti povezana sa neefikasnim pokretima očiju, a ne samo sa poremećajem pamćenja. Ipak, kako je vizuelna osetljivost povezana sa performansama pamćenja, istražujemo da li vežbe pokreta očiju mogu poboljšati memoriju.
Prethodna istraživanja na ovu temu su mešovita, ali neka su pokazala da pokreti očiju mogu poboljšati pamćenje. To može objasniti zašto su ljudi koji više gledaju televiziju i čitaju bolje pamćenje i manji rizik od demencije. Dok gledamo televiziju ili čitamo, oči nam se pomeraju po stranici ili ekranu.
Međutim, ljudi koji često čitaju obično su duže bili u obrazovanju, što može pružiti kapacitet za rezervu mozga. U drugim studijama, brzi pokreti očiju levo-desno su poboljšali autobiografsko pamćenje.
Iako su ovi nalazi uzbudljivi, tretman problema sa pamćenjem korišćenjem namernih pokreta očiju kod starijih osoba još uvek nije široko primenjen. Takođe, korišćenje deficita u pokretima očiju kao dijagnostičkog alata nije uobičajena praksa, uprkos mogućnostima tehnologije praćenja očiju.
Jedan od problema može biti pristup tehnologijama praćenja očiju, koje su skupe i zahtevaju obuku za korišćenje i analizu.
