Naučnici su identifikovali tačku u srednjem uzrastu kada mozak počinje da pokazuje prve znakove opadanja. Prosečna starost kada se to dešava je oko 44 godine. Ova otkrića mogu pomoći u unapređenju zdravlja mozga u kasnijim fazama života.
Prema istraživanju koje su sproveli naučnici sa Univerziteta Stoni Bruk u SAD-u, degeneracija mozga postaje primetna u srednjem uzrastu, pre nego što dostigne najbrži tempo u 67. godini. Kada stignemo do 90. godine, brzina starenja mozga se stabilizuje.
Istraživači su otkrili da je ključni trenutak u srednjem uzrastu kada mozak počinje da gubi pristup energiji, ali pre nego što dođe do nepovratne štete. „Razumevanje tačno kada i kako starenje mozga ubrzava daje nam strateške tačke za intervenciju,“ izjavila je neurološkinja Lilijana Mujika-Parodi.
Tim je takođe identifikovao potencijalnog glavnog uzročnika ovog opadanja: insulinsku rezistenciju neurona. Rezultati sugerišu da kako mozak stari, insulin ima smanjen efekat na neurone, što znači da se manje glukoze koristi kao energija, što zatim počinje da ometa signale u mozgu.
Ideja da metabolizam utiče na starenje mozga podržana je genetskom analizom koju su sproveli istraživači. Aktivnost povezana sa proteinom GLUT4, koji apsorbuje glukozu, i proteinom APOE, koji transportuje masti, podudara se sa znakovima trošenja mozga.
Zamena ili obnova izvora energije za neurone mogla bi usporiti starenje mozga i potencijalno pružiti novu opciju za lečenje neurodegenerativnih bolesti. „Tokom srednjeg uzrasta, neuroni su metabolizmom opterećeni zbog nedovoljnog goriva; bore se, ali su još uvek funkcionalni,“ kaže Mujika-Parodi.
Istraživači su testirali hipotezu sa grupom od 101 osobe koje su primale ketonske suplemente, koji izgleda da poboljšavaju osetljivost na insulin u moždanim ćelijama. Degradacija mozga se stabilizovala nakon uzimanja ketonskih suplemenata, pri čemu su najveće koristi primećene kod osoba srednjeg uzrasta.
„Ovo predstavlja promenu u načinu na koji razmišljamo o prevenciji starenja mozga,“ kaže neurološkinja Botond Antal. „Umesto da čekamo kognitivne simptome, možemo potencijalno identifikovati osobe u riziku kroz neurometaboličke markere i intervenisati tokom ovog kritičnog perioda.“
Istraživanje je objavljeno u časopisu PNAS.
