Upotreba e-skutera značajno se povećala poslednjih godina, ali i broj nezgoda koje uključuju ovaj relativno novi oblik transporta. Istovremeno, znanje o mehanizmima povređivanja u ovoj oblasti je i dalje bilo veoma ograničeno.
U projektu SURF Institut za bezbednost vozila na Tehnološkom univerzitetu u Gracu (TU Graz) istražio je ovu temu koristeći modele ljudskog tela i izveo preporuke za smanjenje rizika od povreda u nezgodama sa e-skuterima.
Kao što je slučaj i sa drugim grupama ugroženih učesnika u saobraćaju, studija je pokazala da kada se vozite e-skuterom, kaciga može drastično smanjiti rizik od povreda glave — u ovom slučaju do 44%. Takođe je pokazalo da zabrana e-skutera na trotoarima i pešačkim stazama ima smisla.
Simulacije su pokazale da sudari sa pešacima često dovode do ozbiljnih povreda. Pored zabrane, ograničenje brzine bi donelo veću sigurnost u ovom pogledu – isto važi i za nesreće sa jednim e-skuterom. Na primer, rizik od povreda glave pešaka se smanjuje do 49% kada se brzina sudara smanji sa 25 km/h na 15 km/h.
Nasuprot tome, kod sudara sa putničkim automobilima, brzina automobila uglavnom igra glavnu ulogu u nivou rizika od povreda. Sudari sa automobilima koji se kreću brzinom od 40 km/h mogu uzrokovati teške do smrtonosne povrede glave kod vozača e-skutera.
Smanjenje maksimalne dozvoljene brzine e-skutera takođe bi koristilo neiskusnim vozačima. U okviru studije sprovedeni su eksperimenti sa volonterima u kojima je ispitivano ponašanje vozača e-skutera u vožnji kako bi se odredila njihova poza u vožnji za simulacije sa modelima ljudskog tela. Ovo je pokazalo da se čak i neiskusni vozači često voze najvećom brzinom svojih e-skutera, iako su i dalje bili veoma nesigurni na putu.
Da bi dobili realne rezultate za studiju, tim na čelu sa menadžerom projekta Kristofom Leom, vođom istraživačke grupe Corinom Klug, asistentom na projektu Desiree Kofler i univerzitetskim asistentom Martinom Schachnerom prvo je analizirao događaje udesa na osnovu literature, zapisa nesreća i video zapisa u kako bi se izveli granični uslovi za simulaciju.
Nakon toga, testovi sa volonterima za određivanje poze za jahanje kombinovani su sa simulacijama modela ljudskog tela, koje su razvijene uz učešće Instituta za bezbednost vozila, kako bi se mogle predvideti povrede u nezgodama. Iz ovoga bi se mogla kreirati matrica simulacije koja je omogućila da se odgovori na pitanja projekta.
„Pošto su e-skuteri veoma mlad oblik mobilnosti, otvorili smo novi teren u ovom projektu kako bismo mogli da analiziramo rizik od povreda u nezgodama sa e-skuterima. Ranije nije bilo mnogo studija o tome,“ objašnjava Kristof Leo.
„Međutim, nakon analize simuliranih nesreća sa modelima ljudskog tela, pojavila se veoma jasna slika. Nošenje kacige i smanjenje brzine vožnje, posebno oko pešaka, može sprečiti mnoge ozbiljne povrede. Još važnije bi bilo da e-skuteri budu usklađeni sa uz zabranu vožnje trotoarima i pešačkim stazama“.
„Generalno, izgleda da su rizici ovog oblika mobilnosti potcenjeni, zbog čega se u narednim godinama očekuje sve veći broj povreda. Sigurniji ste u drumskom saobraćaju peške ili biciklom i istovremeno uradite nešto dobro za sebe i okolinu. Svako ko zaista treba da se vozi e-skuterom, molim da bar stavi kacigu.“
