Društveno prihvatanje autizma značajno varira u različitim zemljama, a najniži nivoi prihvatanja su pronađeni u Japanu i Belgiji, pokazuju nova istraživanja.
Istraživanje koje je obuhvatilo 306 autističnih osoba iz osam zemalja pokazalo je da se oko tri četvrtine ispitanika ne oseća prihvaćeno, ili se samo ponekad oseća prihvaćeno kao autistična osoba. Među ovim zemljama, učesnici u Japanu i Belgiji prijavili su najniže nivoe prihvatanja, dok su oni u Kanadi, Velikoj Britaniji i Južnoj Africi prijavili relativno više nivoe.
Studija, objavljena u PLOS ONE, prva je koja upoređuje nivoe i istražuje odnose između prihvatanja autizma, kamufliranja i problema mentalnog zdravlja u međukulturalnom uzorku autističnih pojedinaca. Oni koji su učestvovali u istraživanju došli su iz Australije, Belgije, Kanade, Japana, Novog Zelanda, Južne Afrike, Velike Britanije i SAD.
Doživljavanje nedostatka prihvatanja od strane društva – definisanog kao opšta javnost – bilo je povezano sa višim nivoima depresije, dok je kamufliranje autističnih osobina bilo povezano sa višim nivoima depresije, anksioznosti i stresa.
Glavni autor, dr Konor Kiting, sa Fakulteta psihologije Univerziteta u Birmingemu, rekao je: „Ovi nalazi naglašavaju ključnu potrebu za borbom protiv stigme koja okružuje autizam i smanjenjem pritiska na autistične pojedince da prikriju svoj identitet“.
Što se tiče kamufliranja, Japanci su najverovatnije prikrivali svoje autistične osobine. Istraživači sugerišu da bi ovo moglo biti povezano sa japanskom „kolektivističkom kulturom“, u kojoj su pojedinci više navikli da prilagođavaju druge delove svog identiteta kako bi se uklopili sa grupnim normama.
Jedna regija u kojoj su istraživači identifikovali posebno visok nivo poteškoća u mentalnom zdravlju kod autističnih pojedinaca bio je u Južnoj Africi. Tim sugeriše da bi to moglo biti zbog prepreka u pristupu podršci. U SAD, 47% odraslih osoba sa mentalnom bolešću je pristupilo uslugama mentalnog zdravlja u prošloj godini, u poređenju sa samo 26% u Južnoj Africi.
Dr Kiting je primetio da smo „Utvrđivanjem najugroženijih regiona identifikovali prioritetne oblasti za intervencije protiv stigme i istakli zemlje u kojima je potrebna veća podrška za probleme mentalnog zdravlja“.
Tim je takođe identifikovao da su nebinarni ljudi iskusili najniži nivo prihvatanja, u poređenju sa učesnicima u anketi muškaraca i žena, pri čemu je ova grupa takođe najverovatnije kamuflirala svoje autistične osobine i iskusila veći nivo stresa.
