Kada pomislite na Japan u doba COVID-a, možete zamisliti gomilu ljudi koji nose maske. Ali zašto toliko Japanaca nosi maske?
U članku pod naslovom „Dvosmerne veze između upotrebe maski i uverenja o razlozima za maskiranje pre i posle smanjenja pravnog statusa COVID-19 u Japanu: longitudinalna studija“, u Međunarodnom časopisu za smanjenje rizika od katastrofa, istraživač sa Univerziteta u Osaki analizirali su upotrebu maski pre i nakon što je vlada Japana smanjila pravni status COVID-19. Rezultati su pokazali da mnogi ljudi nastavljaju da nose maske iz socio-psiholoških razloga — uključujući razloge koji se odnose na „olakšanje“ i „normu“.
Naravno, očigledna motivacija za upotrebu maski je prevencija bolesti. U prvoj polovini 2020. maske su preporučene širom sveta jer pomažu u sprečavanju prenošenja COVID-19. Japan je od tada imao jednu od najviših stopa korišćenja maski tokom pandemije.
Međutim, 5. maja 2023. Svetska zdravstvena organizacija proglasila je kraj COVID-19 globalnom zdravstvenom vanrednom situacijom. Štaviše, Japan je 8. maja smanjio pravni status COVID-19 na isti nivo kao sezonski grip.
Michio Murakami, autor studije, napominje: „Onlajn anketa pokazuje da 59% japanskih učesnika i dalje nosi maske, čak i nakon smanjenja pravnog statusa COVID-19. To je samo neznatno manje u odnosu na 67%, koliko je bilo ranije. snižavanje rejtinga“.
Istraživanja su sprovedena među ljudima od 20 do 69 godina u Japanu. Prvo istraživanje je sprovedeno u aprilu 2023. godine, pre promene politike, dok je drugo sprovedeno nakon promena u junu 2023. Ukupno 291 učesnik je popunio obe ankete.
Dakle, koji razlozi, osim prevencije bolesti, mogu navesti ljude da nastave da nose maske? „Jedan uobičajeni socio-psihološki razlog uključuje ono što zovemo ‘olakšanje’. To znači da nošenje maske može pomoći u ublažavanju anksioznosti za mnoge ljude“, objašnjava Murakami. „Postoji i drugi sociološki razlog: ‘norma’. Ovo se odnosi na to kada ljudi misle da treba da nose masku jer vide da drugi nose maske“, objašnjava on. Ljudi koji imaju ovu osobinu verovatnije će nositi masku kada drugi oko njih nose maske, što nije iznenađujuće.
Murakami je takođe uspeo da dokumentuje korelacije između motivacije za korišćenje maske i stvarne upotrebe maske. Na primer, navođenje psiholoških razloga za korišćenje maski u aprilu bilo je povezano sa stvarnim nošenjem maske kasnije u junu. Štaviše, nošenje maske u aprilu je povezano sa navođenjem izbegavanja infekcije kao razloga za nošenje maski u junu.
„Toliko Japanaca radije nosi maske“, primećuje Murakami. „Ova studija nam pomaže da razumemo zašto ljudi to mogu učiniti, čak i u svetlu smanjenog rizika od infekcije.“
