Napredak u istraživanjima genetskih terapija za hronične bolesti bubrega, koristeći vektore adeno-asociranog virusa (AAV), predstavlja značajan korak ka efikasnijim tretmanima za ove vrste bolesti. Iako su se dosadašnji tretmani bazirani na AAV-u pokazali obećavajućim, tačno usmeravanje terapija bubrezima i dalje predstavlja izazov.
Različiti tipovi AAV kapsida, proteinske ljuske virusnih čestica, korišćeni su za isporuku gena ćelijama, svaki sa svojim jedinstvenim efektima. Metoda intravenske injekcije, iako često korišćena za isporuku AAV kapsida u telo, pokazala je ograničen uspeh u ciljanju ćelija bubrega i može izazvati neželjene efekte, posebno na jetru.
Novo istraživanje sa Oregon Health & Science Univerziteta identifikovalo je faktore koji mogu poboljšati isporuku gena do bubrega. Ovi faktori obuhvataju AAV kapside, različite puteve isporuke poput intravenske injekcije ili direktnih injekcija u bubrežnu venu ili karlicu, kao i stanje same bolesti bubrega.
Studija, objavljena u časopisu Nature Communications, sprovedena je na miševima koji su testirali 47 različitih AAV kapsida i njihove efekte kroz različite načine isporuke. AAV-KP1 se istakao kao posebno efikasan kada se direktno primenjuje u bubrege preko bubrežne vene ili karlice, dok se AAV9 pokazao boljim u ciljanju bubrega intravenoznom injekcijom kod pacijenata sa hroničnom bolešću bubrega.
Ovi rezultati ukazuju na potencijal lokalnih injekcija za poboljšanje ciljanja ćelija bubrega i smanjenje neželjenih efekata, dok se intravenska injekcija pokazuje kao efikasan pristup za isporuku gena u bubreg kada je on bolestan. Suština studije je u otkrivanju mogućnosti isporuke gena u specifične ćelije bubrega, otvarajući put ka efikasnijim tretmanima za pacijente sa bolestima bubrega.
Važno otkriće studije je da se dva AAV kapsida ponašaju različito u akumulaciji na mestu injekcije i širenju po telu. Dok je AAV-KP1 pokazao specifično ciljanje ćelija bubrega, AAV9 se širio po celom telu čak i nakon lokalne isporuke.
Važna napomena je da su rezultati studije pokazali značajne razlike između miševa i neljudskih primata u načinu ulaska virusa u ćelije bubrega nakon injekcije u bubrežnu karlicu. Ova otkrića naglašavaju važnost pažljivog odabira pravog AAV kapsida i metode isporuke, u zavisnosti od vrste i stanja bolesti.
Ovo istraživanje pruža dragocene uvide u optimizaciju isporuke gena zasnovanih na AAV-u u bubrezima, naglašavajući važnost pažljivog pristupa u primeni terapija u zavisnosti od stanja bolesti. Ova saznanja mogu poslužiti kao osnova za razvoj efikasnijih tretmana za pacijente sa bolestima bubrega u budućnosti.
