U studiji sa 22 para identičnih blizanaca, istraživači Stanford Medicine i njihove kolege otkrili su da veganska ishrana poboljšava zdravlje kardiovaskularnog sistema za samo osam nedelja.
Iako je dobro poznato da jedenje manje mesa poboljšava zdravlje kardiovaskularnog sistema, studije ishrane često su ometene faktorima kao što su genetske razlike, vaspitanje i izbor načina života. Proučavajući identične blizance, međutim, istraživači su mogli da kontrolišu genetiku i ograniče druge faktore, pošto su blizanci odrasli u istim domaćinstvima i prijavili sličan način života.
„Ne samo da je ova studija pružila revolucionaran način da se potvrdi da je veganska ishrana zdravija od konvencionalne ishrane svejeda, već su i blizanci bili nered za rad“, rekao je dr Christopher Gardner, profesor Rehnborg Farkuhar i profesor medicine. „Isto su se obukli, isto su razgovarali i imali su zafrkanciju između sebe koju biste mogli imati samo ako ste provodili neumereno mnogo vremena zajedno.“
Studija je objavljena u JAMA Netvork Open. Gardner je stariji autor. Koautor studije su dr Matthev Landri, bivši postdoktorant Centra za istraživanje prevencije Stanforda, sada na Univerzitetu Kalifornije, Irvine, i Catherine Vard, Ph.D., postdoktorant.
Suđenje, sprovedeno od maja do jula 2022. godine, sastojalo se od 22 para identičnih blizanaca sa ukupno 44 učesnika. Autori studije odabrali su zdrave učesnike bez kardiovaskularnih bolesti iz Stanfordskog registra blizanaca – baze podataka o bratskim i jednojajčanim blizancima koji su pristali da učestvuju u istraživačkim studijama – i uparili po jednog blizanca iz svakog para sa veganskom ili svejedinom ishranom.
Obe dijete su bile zdrave, pune povrća, mahunarki, voća i celih žitarica i bez šećera i rafinisanog skroba. Veganska ishrana je bila u potpunosti biljna, nije uključivala meso ili životinjske proizvode kao što su jaja ili mleko. Ishrana svejeda uključivala je piletinu, ribu, jaja, sir, mlečne proizvode i drugu hranu životinjskog porekla.
Tokom prve četiri nedelje, usluga obroka je isporučila 21 obrok nedeljno — sedam doručka, ručkova i večera. Preostale četiri nedelje učesnici su sami pripremali obroke.
Registrovani dijetetičar, ili „šaptač ishrani“, prema Gardneru, bio je na pozivu da ponudi predloge i odgovori na pitanja u vezi sa ishranom tokom trajanja studije. Učesnici su intervjuisani o njihovom unosu ishranom i vodili su dnevnik hrane koju su jeli.
Četrdeset troje učesnika završilo je studiju koja, kako je rekao Gardner, pokazuje koliko je izvodljivo naučiti kako da se pripremi zdrava ishrana za četiri nedelje.
„Naša studija koristila je dijetu koja se može generalizovati i koja je dostupna svima, jer je 21 od 22 vegana nastavio sa ishranom“, rekao je Gardner, koji je profesor u Centru za istraživanje prevencije Stanford. „Ovo sugeriše da svako ko odabere vegansku ishranu može poboljšati svoje dugoročno zdravlje za dva meseca, pri čemu se najviše promena vidi u prvom mesecu.
Autori su otkrili najviše poboljšanja tokom prve četiri nedelje promene ishrane. Učesnici koji su bili na veganskoj ishrani imali su značajno niže nivoe holesterola lipoproteina niske gustine (LDL-C), insulina i telesne težine – što je sve povezano sa poboljšanim kardiovaskularnim zdravljem – od učesnika svejeda.
U tri vremenske tačke – na početku suđenja, četiri nedelje i osam nedelja – istraživači su izmerili učesnike i vadili im krv. Prosečan početni nivo LDL-C za vegane bio je 110,7 mg/dL i 118,5 mg/dL za svejede učesnike; pala je na 95,5 za vegane i 116,1 za svaštojede na kraju studije. Optimalni zdrav nivo LDL-C je manji od 100.
Pošto su učesnici već imali zdrave nivoe LDL-C, bilo je manje prostora za poboljšanje, rekao je Gardner, spekulišući da će učesnici koji su imali više osnovne nivoe pokazati veću promenu.
Učesnici vegani su takođe pokazali pad insulina natašte za oko 20% – viši nivo insulina je faktor rizika za razvoj dijabetesa. Vegani su takođe izgubili u proseku 4,2 kilograma više nego svaštojedi.
„Na osnovu ovih rezultata i razmišljanja o dugovečnosti, većina nas bi imala koristi od prelaska na biljnu ishranu“, rekao je Gardner.
Učesnici vegana (i svejedi u određenoj meri) uradili su tri najvažnije stvari za poboljšanje kardiovaskularnog zdravlja, prema Gardneru: smanjili su unos zasićenih masti, povećali dijetalna vlakna i izgubili na težini.
Gardner naglašava da iako većina ljudi verovatno neće postati vegani, podsticanje u pravcu biljnog porekla može poboljšati zdravlje. „Veganska ishrana može doneti dodatne prednosti kao što su povećanje crevnih bakterija i smanjenje gubitka telomera, što usporava starenje u telu“, rekao je Gardner.
„Ono što je važnije od strogog veganstva jeste da u svoju ishranu uključite više biljne hrane“, rekao je Gardner, koji je „uglavnom vegan“ poslednjih 40 godina. „Srećom, zabava sa veganskom multikulturalnom hranom kao što je indijska masala, azijska pržena peciva i afrička jela na bazi sočiva može biti odličan prvi korak.
Gardner je član Stenfordskog kardiovaskularnog instituta, Vu Tsai Human Performance Alliance, Instituta za istraživanje zdravlja majke i deteta i Instituta za rak Stenford.
