Novo istraživanje je identifikovalo mesec kada ljudi imaju najjače samoubilačke misli i da se te misli javljaju nekoliko meseci pre vrhunca samoubilačkog ponašanja u proleće/rano leto. Takođe je pokazalo da je dnevni vrhunac samoubilačkih misli između 4-5 sati ujutro.
Većina ljudi pretpostavlja da će stope samoubistava biti najveće zimi, ali proleće/rano leto je vreme kada suicidalno ponašanje dostiže vrhunac i ovaj nalaz je zbunio istraživače od prvog identifikovanja.
Istraživanje sa Fakulteta psihologije Univerziteta u Notingemu, koje je vođeno u saradnji sa Univerzitetom u Amsterdamu i Univerzitetom Harvard, ispitalo je sezonske puteve samoubilačkih misli i identifikovalo kada su samoubilačke misli dostigle vrhunac tokom godine, kao i u koje doba dana su ove misli najgore. Nalazi su objavljeni u Translational Psychiatry.
Tokom perioda od šest godina, prikupljeni su odgovori od preko 10.000 ljudi u Velikoj Britaniji, SAD i Kanadi koji su ispunili upitnike i zadatke o svom raspoloženju i mislima i idejama o samoubistvu i samopovređivanju koristeći Project Implicit Health Database (PIH).
Istraživači, Brian O’Shea i Rene Freichel, pokazuju da su samoubilačke misli, u stvari, najviše zimi (decembar), i razvili su konceptualni model zašto je samoubilačkom ponašanju potrebno nekoliko meseci da dođe do „prelomne tačke“. Takođe su otkrili da su sati od 4 do 6 sati ujutru kada su ljudi verovatno najranjiviji da sebi oduzmu život. Pored toga, otkrili su opšti porast negativnih saznanja o samopovređivanju tokom šestogodišnjeg perioda studije.
Dr Brian O’Shea sa Univerziteta u Notingemu predvodio je studiju i objašnjava: „Dobro je dokumentovano da je zima vreme kada ljudi sa problemima mentalnog zdravlja mogu da se bore sa pogoršanjem raspoloženja i depresijom, zaista je sezonski afektivni poremećaj poznat problem. na promenu godišnjeg doba koja utiče na mentalno zdravlje mnogih ljudi.
„Dakle, može biti iznenađenje da je proleće, vreme kada biste pretpostavili da se ljudima podiže raspoloženje, zapravo doba godine kada su ljudi u najvećem riziku da oduzmu sebi život. Razlozi za to su složeni, ali naše istraživanje pokazuje da su samoubilačke misli i raspoloženje najgore u decembru, a najbolje u junu.
„Između ove dve tačke postoji povećan rizik od samoubilačkog ponašanja, a mi osećamo da se to dešava jer postepeno poboljšanje njihovog raspoloženja i energije može da im omogući da planiraju i učestvuju u pokušaju samoubistva. Relativno poređenje između sebe i drugih „Poboljšanje raspoloženja uočenom većom brzinom su komplementarne mogućnosti koje treba dalje testiranje.“
Napravljeni su onlajn zadaci da se ispita vremenska dinamika eksplicitnih i implicitnih saznanja o samopovređivanju, pri čemu je eksplicitna kognicija ispitana putem direktnih pitanja o raspoloženju, samoubistvu i samopovređivanju koristeći standardnu skalu od 1-5. Implicitna kognicija je istražena sa zadatkom o vremenu reakcije gde su ljudi morali da sortiraju reči koje se odnose na sebe u realnom vremenu sa rečima smrti i života.
Ispitanici u uzorku bili su iz tri grupe: (1) raniji pokušaji samoubistva; (2) samoubilačke ideje i/ili nesuicidalne samopovređivanje; (3) bez prethodnog samopovređivanja, samoubilačkih misli ili ponašanja). Istraživači su otkrili opšti porast negativnih saznanja o samopovređivanju tokom šest godina i sezonske efekte na raspoloženje i želju za smrću, posebno među onima koji su prethodno pokušali samoubistvo.
Nalazi pokazuju kašnjenje između vrhunca eksplicitne i implicitne spoznaje o samoubistvu zimi i vrhunca pokušaja samoubistva i samoubilačke smrti u proleće. Eksplicitna spoznaja o samoubistvu koja dostiže vrhunac u decembru prethodila je implicitnim asocijacijama na samopovređivanje, koje dostižu vrhunac u februaru. Oba ova vrhunca prethode vrhuncu samoubilačkog ponašanja u proleće/rano leto. Slični efekti zaostajanja primećeni su u periodu od 24 sata, sa eksplicitnom samoubilačkom spoznajom i raspoloženjem koji je dostigao vrhunac u 4-5 sati ujutro, a implicitna kognicija zaostaje za ovim vrhuncem.
Dr O’Shea dodaje: „Ova studija je prva koja se bavi vremenskim trendovima u vezi sa raspoloženjem i mislima o samopovređivanju u tako velikom obimu i zaista ukazuje na trenutke kada bi intervencija mogla biti najkorisnija.“
